EncroChat i Sky ECC komunikacija kao dokaz u krivičnom postupku

Razvoj digitalne tehnologije obesmišljava postojeće ustavne i zakonske odredbe koje još uvek govore o ’’nadzoru i zapleni pisama i drugih pošiljki’’ iako je svet već decenijama unazad sa pisama, razglednica i čestitki prešao na e-mailove i digitalne čestitke,  sa fiksnih telefona na mobilne, sa SMS poruka na komunikacione platforme vezane za internet poput Viber-a, WhatsUp-a i Telegrama, a poslednjih godina se sve više govori i o kriptovanim odnosno šifrovanim uređajima koji garantuju tajnost i sigurnost komunikacije. Pod lupu javnosti ovi uređaji su dospeli nakon otkrića da kriminalci za svoju komunikaciju ne koriste ’’klasične metode’’ koje zakonici o krivičnim postupcima imaju u vidu, poput pisama, fiksnih ili mobilnih telefona, već koriste najnovija tehnička dostignuća poput kriptovanih komunikacionih platformi sa serverima u inostranstvu, stvarajući tako ’’problem’’ nadležnim organima da otkriju i dešifruju komunikaciju kao i da je podvedu pod neku od postojećih dokaznih radnji.

’’Problem’’ je eskalirao i dospeo u centar pažnje mnogih evropskih država nakon ’’razbijanja’’ komunikacionih platformi EncroChat i Sky ECC, što je svakako doprinelo otkrivanju (i sprečavanju) brojnih krivičnih dela od strane kriminalnih grupa, ostavljajući istovremeno brojna pitanja otvorenim, počevši od načina otkrivanja komunikacije, dostavljanja materijala drugim državama i njegovog korišćenja u krivičnim postupcima, osnovanosti i dopuštenosti tzv. ’’masovnog nadzora’’ koji ne pogađa samo ’’kriminalce’’ već i ’’obične građane’’ odnosno sve korisnike određenih komunikacionih platformi.

U radu se razmatra problematika pravne prirode i dokaznog značaja podataka pribavljenih nadzorom i dekodiranjem kriptovanih komunikacionih platformi EncroChat i Sky ECC. Prvi deo rada bavi se načinom na koji je sproveden nadzor nad ovim platformama, pravnom uporištu takvih radnji, pravnom osnovu za dostavljanje pribavljenih podataka drugim državama,  njihovoj oceni i daljoj upotrebi u krivičnom postupku. U drugom delu bavimo se pravnom prirodom pribavljenih podataka kroz dilemu da li se radilo o ciljanom nadzoru u krivičnom postupku ili masovnom nadzoru sprovedenom od strane obaveštajnih službi kao i praksom ESLJP vezanom za ova pitanja i zaštitu člana 8 EKLJP. Imajući u vidu da mnogi podaci vezani za otkrivanje i obelodanjivanje ovih platformi još uvek nisu dostupni javnosti, analiza je mahom rađena na osnovu raspoloživih izveštaja pojedinih organizacija i odluka donetih od strane sudova u Nemačkoj i Velikoj Britaniji.