Anđela Andrijević
Investigative journalist
Tviter je negativno uticao na mene kada sam imala 16 godina, jer sve što sam tamo pisala postalo je štivo za ismevanje i vređanje bez ikakve agende i povoda. A možda najgora rečenica koja mi je tamo bila upućena, bilo je „ubij se“od strane nepoznate osobe . U tom trenutku mene je to već krenulo onako da guši, da me tera dole i da u tom nekom smislu razmišljam da li je ta osoba možda u pravu, iako je to osoba koja me ne poznaje. Trol napadi dešavali su se i mojim prijateljima, a koji su se uglavnom sastojali od uvreda zasnovanih na fizičkom izgledu i inteligenciji. Često su dolazili od anonimnih korisnika. U godinama kada smo bili najranjiviji, trolovanje nam je rušilo veru u sebe.
Ovo nisu izolovani slučajevi. Jovana Filipović i njeni vršnjaci samo su neki od mnogih mladih ljudi koji su postali mete trolovanja na internetu. Ovaj primer pokazuje koliko trolovanje može biti štetno po mentalno i emocionalno zdravlje.
Trolovanje kao fenomen, odnosno oblik nasilja u digitalnom dobu, često se smatra bezazlenim ponašanjem, ili se nepropisno glorifikuje kao sloboda govora. Jedna od ključnih grešaka leži u tome što se u društvu ignoriše činjenica da trolovanje prevazilazi granice slobode govora kada se koristi kao podloga za govor mržnje, pretnje i širenje štetnih i destruktivnih stavova, podsticanje nasilja. Oni koji pribegavaju ovakvom ponašanju često se kriju iza lažnih profila, izbegavajući odgovornost i pravne posledice za svoje reči.
Nakon tragičnih masovnih ubistava, svedočili smo zabrinjavajućem „trendu“ pravljenja lažnih profila od strane dece i maloletnih lica, veličanju ubice i samog čina. Nameće se pitanje, šta se krije iza potrebe dece za ispoljavanjem ovakvog rizičnog ponašanja i nasilja na interneta? Psihološkinja Jelena Vukičević objašnjava zašto su tinejdžeri posebno tome podložni.
U situacijama ovakvih tragedija, nije neobično da se javlja takozvana emocionalna ili ponašajna ´zaraza`, kod onih koji su, sasvim moguće, već kompromitovanog mentalnog ili emocionalnog stanja. Kroz aktivnosti na društvenim mrežama, uzimanjem uloge za ili protiv dolazi do `pražnjenja´ emocionalnog naboja, frustracije… i ostaje osećaj da se postiglo ono što je osobi bilo potrebno – nešto je odigrala ili se ventilirala, na primer. Kod tinejdžera se ovakvo ponašanje može ispoljiti zbog karakteristika psiho-socio razvoja u kojem su: rolerkoster osećanja, nedozrele egzekutivne funkcije, istraživanja mogućih položaja u društvu. I s tim u vezi testiranja, pa i probijanja granica, egocentrizam, odnosno to uverenje i osećaj da su njihove misli, osećanja i ponašanja jedinstveni i važni svima oko njih – zamišljenoj publici, kao i zadovoljavanje potrebe za moći.
Od potrebe za reakcijama vršnjaka do nanošenja štete drugima
Pored toga što tinejdžeri teže da se uklope u vršnjačku grupu kako bi bili prihvaćeni, šta su još mogući motivi generacije Z, ali i drugih generacija da pokazuju ponašanje kao što je trolovanje?
„Kod tinejdžera, trolovanje ide iz potrebe da se u vršnjačkoj grupi ima zadovoljavajući status/moć, a koja se zadovoljava na pogrešan, loš način – organizovanim napadom na pojedinca ili drugu grupu. Neko to radi iz dosade, neko traži pažnju, neko tako gradi svoj društveni uticaj/poziciju u društvu. Neki tako brane svoja kruta uverenja, kada osećaju da im neko ili nešto ta uverenja ugrožava. Trolovi su oni ljudi koji su nesigurni, skloni traženju preterane stimulacije, sa antisocijalnim, narcističkim i/ili sadističkim tendencijama u ponašanju (ovde se ne misli na poremećaj ličnosti)“, objašnjava psihološkinja Jelena Vukičević.
Popularizacija nasilja u društvu i na mrežama, umesto nulte tolerancija na nasilje
„Na internetu se isprobava i kako se takvo nasilničko ponašanje kotira kod drugih. A što više korisnika smatra da je ponašanje sajber nasilnika dobro, odnosno lajkuje ga, utoliko ga više podstiču da nastavi. I ne samo to, drugi ga uzimaju kao uzor. Imamo dakle posla sa efektom oponašanja“ – naglašava Katarina Kačer u svojoj knjizi „Sajberpsihologija“.
Dakle, kada deca podržavaju nasilje i šire negativne stavove putem lažnih profila i ohrabrujuće komentarišu masovna ubistva, to može dovesti do normalizacije nasilja i negativnih vrednosti u društvu. Ovo može imati dugoročne posledice na formiranje moralnih vrednosti i ponašanja mladih ljudi, kako objašnjava psihološkinja Vukičević.
U društvu u kojem je tolerancija na nasilje vrlovisoka, u kojem se nasilje relativizuje i u kojem imamo informacije iz svihsfera društva - od državnih organa vlasti, preko institucija, do zabavnog programa – ne može seizbeći da deca i tinejdžeri preuzimaju takve obrasce ponašanja i njime postižuneke svoje ciljeve, zadovoljavaju neke svoje želje.Nažalost, kod dobrog dela tinejdžera danas, težnja ka popularnosti i potvrdjivanjulične vrednosti preko društvenih mreža je primarna, te se ne libe da urade štagod samo da tu pažnju i popularnost dobiju – od kompromitovanja samih sebesadržajima koje dele, preko izlaganja sebe opasnostima na internetu, dougrožavanaja drugog tako što vrše digitalno/sajber nasilje
Posledice anonimnosti i nedostatka kontrole sadržaja
Trolovanje na internetu je podstaknuto kombinacijom faktora kao što su anonimnost, nepostojanje kulture civilizovanog govora i nedovoljna kontrola sadržaja. Anonimnost pruža korisnicima slobodu da započnu i održavaju ovakvo ponašanje. U odsustvu odgovornosti i sankcija, mnogi se oslobađaju poštovanja prema drugima i gube pojam da su iza tastature ljudska bića. To omogućava da se šire štetni sadržaji i da se vrše napadi na druge.
„Najalarmantnije je to da mnogi koji troluju uživaju u svojim postupcima, bilo da su nagrađeni pregledima, popularnošću ili čak novcem. To može dovesti do psihološke satisfakcije, osećaja moći, dominacije i ispoljavanja frustracija. Bez adekvatnih ograničenja, sankcija i podrške u usvajanju zdravijih načina postizanja ciljeva, mlade osobe mogu strukturalno razviti karakteristike antisocijalnog poremećaja ličnosti”.
Pretpostavlja se da tinejdžeri zbog nedostatka svesnosti često ne promišljaju o tom uzročno posledičnom delu njihovog ponašanja. Psihološkinja Jelena Vukičević objašnjava koje su još moguće posledice ove vrste problema u ponašanju:
Žrtve trolovanja mogu iskusiti različite emocionalne reakcije kao što su tuga, depresija, uznemirenost, osećaj poniženosti i krivice. Ove negativne posledice mogu uticati na svakodnevno funkcionisanje, uključujući poremećaje spavanja, ishrane, učenja i obavljanja posla, kao i povlačenje iz društva i moguće razvijanje delikventnog ili samopovređivačkog ponašanja. Izloženost sajber nasilju može ozbiljno ugroziti mentalno zdravlje žrtve i izazvati traumu. Čak i posmatrači trolovanja mogu biti traumatizovani, što rezultira sličnim reakcijama kao kod žrtava ili se mogu prikloniti vršiocu nasilja
Verterov efekat i podsticanje identifikacije s negativnim primerima
Neka istraživanja pokazuju da mediji imaju moć da podstaknu mlade na određene oblike ponašanja i načine razmišljanja nakon masovnih ubistava i drugih ekstremnih događaja. Psihološkinja Jelena Vukičević to potvrđuje ističući to da mediji imaju odgovonost da etički izveštavaju kako bi se smanjio rizik od negativnih posledica na mlade.
„Verterov efekat, pored izveštavanja o suicidu, može se odnositi i na ubistva i masovna ubistva, a koje pruža detaljne, nepotpune i neobjektivne informacije, deli informacije koje nisu od javnog značaja i romantizuje događaje. Posebno među adolescentima, postoji velika mogućnost identifikacije s takvim informacijama, što može podstaći želju da izvrše slična dela kao način rešavanja sopstvenih kriza“, naglašava psihološkinja Jelena Vukićević.
Preporuka je da se mediji fokusiraju na unapređenje mentalnog zdravlja, psihosocijalnu podršku i prevenciju nasilja.
Roditelji i odrasli kao kritički oslonac ili faktor rizika?
Nakon masovnih ubistava bilo je slučajeva pretnji maloletnika koje su se odnosile na napad na nečiji život. Deca i maloletna lica, kako ističe psihološkinja Jelena Vukičević ne poznaju normativne okvire i krivična dela, a kao veliki problem u prevenciji ponašanja i suzbijanja nasilja javlja se urušenost poverenja u stručnjake i u sistem. Izostaje i adekvatna podrška roditelja.
Odrasli reaguju na iste oblike ponašanja različito u zavisnosti od uzrasta deteta, pa tako: na najranijem uzrastu, problematične oblike ponašanja mogu da ignorišu ili da umanjuju; na starijem uzrastu/oko puberteta, problematične oblike ponašanja smatraju prolaznom fazom/krizom odrastanja i reaguju na njh ne na uvek ispravan način (iako iz dobre namere i ljubavi) ; sa 14 godina neka od tih ponašanja po zakonu postaju krivična dela i bivaju jako kažnjavana od strane odralslih u porodici, školi, zajednici u kojoj dete odrasta.
Suzbijanje trolovanja kao veliki izazov na Tviteru
Studije i istraživanja, poput onih koje je sproveo BBC, otkrivaju alarmantne podatke o sve većem broju novih naloga na društvenim mrežama koji podržavaju i promovišu zlostavljanje, a posebno mizogine stavove. Prema istraživanju BBC-a, čak 69% novih naloga prati takve profile.
„Ovakva ponašanja su izuzetno štetna za širu javnost, jer održavaju atmosferu visoke tolerancije na nasilje i traumatizuju svakog pojedinca u društvu koji je izložen ovakvim sadržajima. Relativizacija postojanja nasilja i njegovih posledica ima negativne posledice po sve nas i zahteva hitne mere i angažovanje kako bi se suprotstavili ovoj sve većoj pretnji. U cilju zaštite društva i stvaranja sigurnijeg digitalnog okruženja, neophodno je aktivno suzbijati trolovanje i promovisati kulturu poštovanja i tolerancije“, naglašava psihološkinja Jelena Vukičević.
Edukacija je ključna za razumevanje fenomena nasilja na mrežama. Potrebno je informisati se o njegovim karakteristikama i posledicama putem relevantnih izvora.
„Kada prepoznamo nasilje, sačuvajmo dokaze, prijavimo nasilje nadležnima. Nakon prikupljenih dokaza, možemo blokirati nasilnike kako bismo zaštitili sebe i druge. Takođe je važno održavati privatnost na društvenim mrežama i ograničiti kontakte na poznate ljude iz stvarnog sveta“, zaključuje psihološkinja Jelena Vukičević.
* Tekst je nastao za kampanju o mentalnom zdravlju mladih <3
Izvor >>