Milana Pisarić
Docent, Pravni fakultet, Univerzitet u Novom Sadu
Istinsko novinarstvo stožer je savremene demokratije i okosnica vladavine prava. Visok stepen slobode i nezavisnosti medija omogućava opštoj javnosti da ostvari svoje pravo na obaveštenost, da bude upoznata sa pozitivnim tokovima razvoja ali i da joj se skrene pažnja na nedozvoljene, protivpravne i uopšte negativne pojave u društvu i državi. Elementi i kriterijumi za ocenu ove slobode i nezavisnosti prepoznati su na međunarodnom nivou, a važan element predstavlja zaštita novinarskog izvora. Sloboda izražavanja predstavlja suštinski temelj demokratskog društva, a sloboda medija je neophodna za njegovo zdravo funkcionisanje, pa su garancije koje treba obezbediti novinarima od posebne važnosti. Uprkos tome, decenijama unazad prisutna je praksa da ih službe bezbednosti prate i prisluškuju, kroz optički i tehnički nadzor. Ono čemu danas svedočimo, a što je omogućeno tehnološkim razvojem, je digitalni nadzor.
Nije tajna da policija i obaveštajne službe proširuju dubinu i širinu svog nadzora nad javnim i građanskim prostorom. Nove tehnologije radikalno transformišu sposobnost praćenja i prikupljanja, kategorizacije, skladištenja, analize, ukrštanja i deljenja podataka. Prodor u digitalnu privatnost građana je neizbežna posledica takvog nadzora, budući da je većina tehnologija digitalnog nadzora veoma invazivna po ljudska prava i slobode. Iako se ove tehnologije primenjuju pod velom zaštite demokratskog društva, to se često čini bez adekvatnog pravnog osnova ili demokratskog nadzora. Posebno zabrinjava upotreba alata za nadzor i praćenje lica koje nisu osumnjičena za bilo koje krivično delo.
Javnosti se tokom poslednjih nekoliko godina obelodanjuju izveštaji sa dokumentovanim slučejavima koji ukazuju na to da države nabavljaju i (zlo)upotrebljavaju špijunski softver za targetiranje javnih ličnosti, među njima: novinara, aktivista, političara, advokata. Kao posledica toga, usledile su političke afere, oglasile su međunarodne i nevladine organizacije za zaštitu ljudskih prava i strukovna udruženja novinara, pokrenuto je nekoliko sudskih postupaka, formiran je komitet da se ispita upotreba ovog alata u Evropskoj uniji…
Upotrebom špijunskog softvera za ostvarivanje pristupa mobilnom telefonuili računaru novinara, čime se omogućava da se sa daljine prati, pretresa i oduzima sadržaj uređaja, nadzire i presreće komunikacija koju novinari ostvaruju, prate njihove aktivnosti, lokacije i konekcije kako u fizičkom tako i u sajber okruženju, naravno bez njihovog znanja i saglasnosti. Upotreba spajvera ne samo da ugrožava ljudska prava novinara, nego se ovakvim postupanjem dovode u pitanje međunarodnopravni standardi slobode medija, pa se osnovano može sumnjati u demokratske vrednosti i vladavinu prava.
U ovom radu autor analizira pravnu stranu upotrebe malvera za pretresanje računara novinara sa daljine i nadziranje komunikacija, kretanja i aktivnosti novinara, i razmatra legitimitet i legalitet ovog vida digitalnog nadzora kroz prizmu slobode medija utvrđene u međunarodnim standardima i u praksi međunarodnih sudova.
Pročitajte više u radu: M. Pisarić, „Špijunski softver protiv novinara“, Tematski zbornik radova međunarodnog značaja, VIII međunarodni naučni skup Mediji, kazneno pravo i pravosuđe, Institut za uporedno pravo, Institut za kriminološka i sociološka istraživanja, Pravosudna akademija, Beograd, 2024, str. 443-467
Izvor >>