Milica Tošić
Partneri Srbija
U složenom globalnom pejzažu sajber kriminala priroda digitalnih pretnji koja se stalno razvija predstavlja izazov i za građane Srbije. Imajući u vidu da u Srbiji sudski postupci ponekad traju decenijama, a da su sudovi i javna tužilaštva pretrpani predmetima, postavlja se pitanje da li su državne institucije adekvatno opremljene i spremne da se suprotstave i spreče sajber pretnje i da zaštite građane od sajber kriminala?
Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala (u daljem tekstu: Zakon) usvojen je 2005. godine. Zakonom se uređuje obrazovanje, organizacija, nadležnost i ovlašćenja posebnih organizacionih jedinica državnih organa radi otkrivanja i gonjenja krivičnih dela označenih kao visokotehnološki kriminal.
Posebno odeljenje Višeg javnog tužilaštva u Beogradu nadležno je za sve slučajeve sajber kriminala u Srbiji. Prema podacima ovog Odeljenja u septembru 2023. godine, u rad Odeljenja aktivno je uključeno ukupno 5 javnih tužilaca. Iako je Zakonom predviđeno da prednost pri raspoređivanju u ovo odeljenje imaju oni tužioci koji poseduju posebna znanja iz oblasti informacionih tehnologija, Više tužilaštvo nije izradilo akt kojim se utvrđuje način utvrđivanja i razvrstavanja znanja javnih tužilaca iz ove oblasti.
Iako se broj od 5 javnih tužilaca specijalizovanih za procesuiranje počinilaca sajber kriminala čini malim za celu teritoriju Srbije, situacija sa kapacitetima sudova još više zabrinjava. Zakonom je predviđeno da se za suđenje u predmetima visokotehnološkog kriminala obrazuje posebno Odeljenje pri Višem sudu u Beogradu. Međutim, prema podacima dobijenim od Višeg suda u septembru 2023. godine (18 godina nakon usvajanja Zakona), Viši sud još nije osnovao posebno odeljenje. Sve slučajeve sajber kriminala vode sudije prvostepenog krivičnog odeljenja, koje se bave i svim drugim krivičnim delima, od nasilja u porodici do neovlašćene proizvodnje opojnih droga. Iako je Zakonom predviđeno da će prednost pri raspoređivanju u ovo odeljenje imati sudije koje poseduju posebna znanja iz oblasti informacionih tehnologija, Viši sud nema akt kojim se utvrđuje kako se stiču posebna znanja i kako se ocenjuje znanje sudija kada se radi o ovoj oblasti.
Ovakva situacija nam još jednom pokazuje da donošenje novih zakona, kao i stalne izmene i dopune postojećih, samo po sebi nije dovoljno za poboljšanje situacije. Iako se u Srbiji problemi često pravdaju lošim zakonskim rešenjima, time se samo odvlači pažnja od činjenice da državne institucije ne primenjuju usvojene zakone.
Sajber kriminal često ima međunarodni karakter i stoga zahteva međunarodnu saradnju između institucija nekoliko zemalja kako bi se na adekvatan način rešio. U cilju usaglašavanja svog sistema sa evropskim sistemom, Srbija je potpisala Konvenciju Saveta Evrope o sajber kriminalu iz 2003. godine, kao i dva dodatna protokola iz 2003. i 2022. godine. Srbija se obavezala da će ispuniti obaveze iz Konvencije i Protokola, odnosno da izvrši niz izmena u materijalnom i procesnom krivičnom pravu. No,da bismo mogli efikasno da učestvujemo u prekograničnoj saradnji, promene regulative nisu dovoljne. Bez dovoljno kadrova, njihove adekvatne obuke, kao i efikasnih mehanizama za zaštitu prava građana, čak i najbolje napisani propisi ostaju beskorisni.
Izvor >>