Prijavi!

Informacije o tome kako i kome prijaviti sajber kriminal, povredu prava digitalne privatnosti i incident narušavanja informacione bezbednosti

Prijavi Tužilaštvu

Akt obaveštavanja nadležnog organa da je učinjeno krivično delo

Zakonik o krivičnom postupku – čl. 280 i 281

Krivična prijava podnosi se za krivična dela za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti  (javni tužilac ima pravo i dužnost da goni, da proveri navode krivične prijave, i da, kada se ispune uslovi, otvori istragu, podigne i zastupa optužbu pred nadležnim sudom)

  • većina krivičnih dela u Krivičnom zakoniku gone se po službenoj dužnosti
  • sva krivična dela obuhvaćena pojmom sajber kriminala gone se po službenoj dužnosti – nadležan je Tužilac za VTK 

Izuzetak:

  • krivično delo neovlašćenog korišćenja računara ili računarske mreže iz čl. 304 KZ
  • goni se po privatnoj krivičnoj tužbi koja se podnosi osnovnom sudu 
  • nadležan je osnovni sud prema mestu izvršenja krivičnog dela
  • u čl. 3 Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava utvrđeno je koji osnovni sudovi postoje i gde im je sedište – na osnovu toga se zaključuje koje osnovno javno tužilaštvo je nadležno i kome podneti krivičnu prijavu

Podnosi se nadležnom javnom tužiocu

Ako je krivična prijava podneta policiji, nenadležnom javnom tužiocu ili sudu, oni su dužni da prijavu prime i odmah je dostave nadležnom javnom tužiocu

  • Bilo koje lice koje ima saznanja da je učinjeno krivično delo (koje se goni po službenoj dužnosti)
  • Oštećeni – “žrtva” krivičnog dela
  • Državni organi i pravna lica (ustanove, preduzeća, udruženja itd) koja u obavljanju poslova saznaju da je učinjeno krivično delo

Protiv lica za koga postoje osnovi sumnje da je učinilo krivično delo

Može se podneti i protiv nepoznatog učinioca

Podnosi se kad postoje osnovi sumnje da je učinjeno krivično delo

Nije propisan rok u kom se podnosi krivična prijava

Jedini relevantan je rok zastarelosti krivičnog gonjenja 

  • protekom određenog vremena od izvršenja krivičnog dela, država gubi pravo da goni učinioce
  • taj rok određen je spram visine zaprećene kazne za određeno krivično delo – videti čl. 103-104 KZ

Krivična prijava se može podneti

  • predajom u pisanom obliku (poštom ili kod državnog organa)
  • usmeno (uživo kod organa ili preko telefona), ili
  • drugim sredstvom (pa i mejlom, kada je dostupan taj podatak)

Ako se krivična prijava podnosi usmeno, o njoj se sastavlja  zapisnik a lice koje je prijavu podnelo upozava se na posledice lažnog prijavljivanja (to je radnja krivičnog dela)

Ako je prijava saopštena telefonom ili drugim telekomunikacijskim sredstvom – sačinjava se službena beleška

Ako je prijava podnesena elektronskom poštom, sačuvaće se na odgovarajućem nosiocu podataka i odštampati

  • Nije propisana sadržina krivične prijave
  • Dovoljno je opisati šta se dogodilo i navesti sve šta je poznato
  • Podnosilac u prijavi navodi dokaze koji su mu poznati
  • Podnosilac ne mora da odredi o kom krivičnom delu se radi, niti da citira zakon
  • Podnosilac se ne mora potpisati, može podneti krivičnu prijavu anonimno ili pod pseudonimom – to nije razlog da se po krivičnoj prijavi ne postupi  
  • Adresa: Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal, Savska 17a, Beograd
  • Telefon: 0117451233
  • Email: vtk@beograd.vtk.jt.rs
  • Sajt: https://www.beograd.vtk.jt.rs/

Prijavi policiji

  • Krivična prijava se podnosi Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal kao nadležnom javnom tužiocu, ali se može podneti i policiji
  • To ne mora biti odeljenje policije za VTK – može bilo kojoj policijskoj upravi/stanici
  • Ako je krivična prijava podneta policiji, nenadležnom javnom tužiocu ili sudu, oni su dužni da prijavu prime i odmah je dostave nadležnom javnom tužiocu

Prijavi na platformi 'Pametno i bezbedno'

  • Onlajn platforma Ministarstva informisanja i telekomunikacija – nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu

  • Putem onlajn formulara mogu se prijaviti neželjena ponašanja: cyberbulling, sexting, trafficking, krađa identiteta, prevare i ostale nezakonite aktivnosti i drugi oblici iskorišćavanja i ugrožavanja dece

Prijavi na platformi 'Net Patrola'

  • Onlajn platforma Centra za siguran internet 
  • Putem onlajn formulara može se prijaviti ilegalni sadržaj: materijal sa seksualnim zlostavljanjem dece, govor mržnje, rasna i druga diskriminacija, drugi oblici iskorišćavanja dece

Prijava povrede prava digitalne privatnosti

Ako vam je povređeno pravo digitalne privatnosti, zaštitu možete da ostvarite na više načina

Podnesi krivičnu prijavu

Krivičnopravna zaštita prava digitalne privatnosti ostvaruje se pred sudom opšte nadležnosti, u krivičnom postupku za  krivična dela protiv sloboda i prava čoveka i građanina

Akt obaveštavanja nadležnog organa da je učinjeno krivično delo

Zakonik o krivičnom postupku – čl. 280 i 281

  1. povreda tajnosti pisma i drugih pošiljki (čl. 142 KZ)
  2. neovlašćeno prisluškivanje i snimanje (čl. 143 KZ)
  3. neovlašćeno fotografisanje (čl. 144 KZ)  
  4. neovlašćeno objavljivanje i prikazivanje tuđeg spisa, portreta i snimka (čl. 145 KZ)
  5. neovlašćeno prikupljanje ličnih podataka (čl. 146 KZ)

Ako je učinilac službeno lice a ne radi se o visokotehnološkom kriminalu:

  • gonjenje se preduzima ex officio – krivična prijava se podnosi osnovnom javnom tužilaštvu,  čija nadležnost se utvrđuje prema mestu izvršenja krivičnog dela

U čl. 3 Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava utvrđeno je koji osnovni sudovi postoje i gde im je sedište – na osnovu toga se zaključuje koje osnovno javno tužilaštvo je nadležno 

 

 

Ako je učinilac službeno lice i radi se o visokotehnološkom kriminalu (zbog načina ili sredstva izvršenja):

  • gonjenje se preduzima ex officio – krivična prijava se podnosi Tužilaštvu za VTK, bez obzira na mesto izvršenja krivičnog dela

 

 

Ako je učinilac ovih krivičnih dela ne-službeno lice:

  • gonjenje se preduzima po privatnoj tužbi (ne podnosi se krivična prijava policiji niti javnom tužilaštvu, nego se privatna krivična tužba podnosi sudu)
  • pred osnovnim sudom,  čija nadležnost se utvrđuje prema mestu izvršenja krivičnog dela

U čl. 3 Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava utvrđeno je koji osnovni sudovi postoje i gde im je sedište

  • Bilo koje lice koje ima saznanja da je učinjeno krivično delo (koje se goni po službenoj dužnosti)
  • Oštećeni – “žrtva” krivičnog dela
  • Državni organi i pravna lica (ustanove, preduzeća, udruženja itd) koja u obavljanju poslova saznaju da je učinjeno krivično delo

Protiv lica za koga postoje osnovi sumnje da je učinilo krivično delo

Može se podneti i protiv nepoznatog učinioca

Podnosi se kad postoje osnovi sumnje da je učinjeno krivično delo

Nije propisan rok u kom se podnosi krivična prijava

Jedini relevantan je rok zastarelosti krivičnog gonjenja 

  • protekom određenog vremena od izvršenja krivičnog dela, država gubi pravo da goni učinioce
  • taj rok određen je spram visine zaprećene kazne za određeno krivično delo – videti čl. 103-104 KZ

Krivična prijava se može podneti

  • predajom u pisanom obliku (poštom ili kod državnog organa)
  • usmeno (uživo kod organa ili preko telefona), ili
  • drugim sredstvom (pa i mejlom, kada je dostupan taj podatak)

Ako se krivična prijava podnosi usmeno, o njoj se sastavlja  zapisnik a lice koje je prijavu podnelo upozava se na posledice lažnog prijavljivanja (to je radnja krivičnog dela)

Ako je prijava saopštena telefonom ili drugim telekomunikacijskim sredstvom – sačinjava se službena beleška

Ako je prijava podnesena elektronskom poštom, sačuvaće se na odgovarajućem nosiocu podataka i odštampati

  • Nije propisana sadržina krivične prijave
  • Dovoljno je opisati šta se dogodilo i navesti sve šta je poznato
  • Podnosilac u prijavi navodi dokaze koji su mu poznati
  • Podnosilca ne mora da odredi o kom krivičnom delu se radi, niti da citira zakon
  • Podnosilac se ne mora potpisati, može podneti krivičnu prijavu anonimno ili pod pseudonimom – to nije razlog da se po krivičnoj prijavi ne postupi  

Obrati se Zaštitniku građana

Pritužbom se obraćate Zaštitniku građana tek pošto ste pokušali da svoja prava ostvarite ili zaštitite u odgovarajućem pravnom postupku

Možete je sami napisati ili predati na zapisnik uz pomoć zaposlenih u Službi Zaštitnika

Propisano je šta bi pritužba trebalo da sadrži, a postoje i obrasci na nekoliko jezika

Zaštitnik građana će vas obavestiti o pokretanju i završetku postupka po pritužbi

Ukoliko se za vođenje postupka nisu stekli uslovi predviđeni zakonom, Zaštitnik će vas obavestiti o razlozima odbacivanja pritužbe

  • Adresa: Zaštitnik građana, Deligradska 16, Beograd

  • Radno vreme: 8.30 – 16.30, radnim danom

  • Telefon: 0112068100

  • Faks: 0112068182

  • E-mail: zastitnik@zastitnik.rs

  • Sajt: https://www.ombudsman.rs/

Obrati se Ustavnom sudu

Ustavnu žalbu možete da podnosete Ustavnom sudu,  u skladu sa Zakonom o Ustavnom sudu protiv

  • pojedinačnog akta (odluke), ili
  • radnje

državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje

ako smatrate da vam se tim aktom, odnosno radnjom povređuje ili uskraćuje pravo  koje je garantovano Ustavom – ali, tek nakon što su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva protiv tog spornog akta ili radnje, ili je zakonom isključeno pravo na sudsku zaštitu prava.

Akt kojim se od Ustavnog suda traži da

  • poništi pojedinačni akt,
  • zabrani dalje vršenje radnje, ili
  • odredi preduzimanje druge mere ili radnje kojom se otklanjaju štetne posledice utvrđene povrede ili uskraćivanja zajemčenih prava i sloboda
  • odredi način pravičnog zadovoljenja podnosioca (naknadu materijalne, odnosno nematerijalne štete, kada je takav zahtev postavljen)

 

Zakon o Ustavnom sudu (čl. 82-92)

Ustavnom sudu

Protiv

  • pojedinačnog akta, ili
  • radnje

državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje,

kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu.

 

Ustavna žalba se može izjaviti samo ako

  • druga pravna sredstva su iscrpljena, ili
  • druga pravna sredstva nisu predviđena, ili
  • zakonom je isključeno pravo na sudsku zaštitu

u odnosu na pojedinačni akt ili radnju državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje

Ako ovaj uslov nije ispunjen, Ustavni sud će ustavnu žalbu odbaciti

 

 

Svako lice koje smatra da mu je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje povređeno ili uskraćeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

U ime tog lica, ustavnu žalbu može da izjavi drugo fizičko lice, odnosno državni ili drugi organ nadležan za praćenje i ostvarivanje ljudskih i manjinskih prava i sloboda.

Ako je pojedinačnim aktom ili radnjom povređeno ili uskraćeno Ustavom zajemčeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda više lica, a samo neki od njih su podneli ustavnu žalbu, odluka Ustavnog suda odnosi se i na lica koja nisu podnela ustavnu žalbu, ako se nalaze u istoj pravnoj situaciji.

Može izjaviti u roku od 30 dana od

  • dana dostavljanja pojedinačnog akta koji se osporava
  • dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom

 

Ako lice iz opravdanih razloga propusti ovaj rok,  Ustavni sud mu dozvoljava povraćaj u pređašnje stanje ako to lice u roku od 15 dana od dana prestanka razloga koji je izazvao propuštanje, podnese predlog za povraćaj u pređašnje stanje i ako istovremeno sa ovim predlogom podnese i ustavnu žalbu – međutim, po proteku tri meseca od dana propuštanja roka za podnošenje ustavne žalbe, lice ne može više da traži povraćaj u pređašnje stanje

Ustavna žalba mora da sadrži:

  1. ime i prezime
  2. jedinstveni matični broj građana
  3. prebivalište ili boravište, odnosno naziv i sedište podnosioca ustavne žalbe
  4. ime i prezime njegovog punomoćnika
  5. broj i datum akta protiv koga je žalba izjavljena i naziv organa koji ga je doneo
  6. naznaku ljudskog ili manjinskog prava ili slobode zajemčene Ustavom za koje se tvrdi da je povređeno sa oznakom odredbe Ustava kojom se to pravo, odnosno sloboda jemči
  7. razloge žalbe i navode u čemu se sastoji povreda ili uskraćivanje
  8. opredeljen zahtev o kome Ustavni sud treba da odluči, uz isticanje visine i osnova naknade materijalne ili nematerijalne štete, kada se naknada zahteva (zahtev za naknadu štete može biti postavljen samo istovremeno sa podnošenjem ustavne žalbe)
  9. potpis podnosioca ustavne žalbe, odnosno lica kome je izdato specijalno punomoćje za podnošenje ustavne žalbe

 

Ako je podnesak anoniman, ili ako podnosilca u ostavljenom roku ne otkloni nedostatke koji onemogućavaju postupanje, Ustavni sud ustavnu žalbu odbacuje

Na sajtu su dostupni obrasci

 

Uz ustavnu žalbu se podnosi:

  • prepis osporenog pojedinačnog akta
  • dokazi da su iscrpljena pravna sredstva
  • dokazi o visini materijalne štete
  • drugi dokazi od značaja za odlučivanje

 

Podnesci upućeni Ustavnom sudu predaju se preko pošte ili neposredno Ustavnom sudu

Posebno o zaštiti podataka o ličnosti

Ako je na vašu štetu postupljeno suprotno Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti, zaštitu možete da ostvarite na više načina

*Napomena: Zaštita podataka o ličnosti može se ostvariti i podnošenjem krivične prijave, dok je za obraćanje Zaštitniku građana i Ustavnom sudu potrebno da se prethodno iscrpe ovi mehanizmi:

Obrati se organima uprave

Obrati se Povereniku

Povereniku možete da izjavite:

  • PRITUŽBU, ukoliko smatrate da se podaci o vama obrađuju suprotno odredbama Zakona o zaštiti podataka o ličnosti 
  • ZAHTEV za ostvarivanje prava u vezi sa obradom podataka o ličnosti
  • ZAHTEV za ostvarivanje prava povodom izvršenog uvida

Na sajtu su dostupni obrasci za pritužbu i zahteve, a mogu se podneti i elektronskim putem

Pored toga, kako je Poverenik ovlašćen da vrši inspekcijski nadzor nad primenom ovog zakona, i da podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, možete da mu se obratite i ukoliko smatrate da se krši ovaj zakon (prekršaji su propisani u čl. 95) 

  • Adresa: Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Bulevar kralja Aleksandra 15, Beograd 
  • Kancelarija van sedišta Poverenika, Vojvode Šupljikca 21, Novi Sad  
  • Radno vreme: 7.30-15.30
  • Telefon: 0113408900
  • Faks: 0113343379
  • Email: office@poverenik.rs
  • Sajt: https://www.poverenik.rs
Obrati se Upravnom sudu

Protiv odluka Poverenika lice možete da pokrenete upravni spor pred upravnim sudom (čl. 83):

1)

u vezi sa pritužbom – ako Poverenik

  • u roku od 60 dana od dana podnošenja vaše pritužbe po njoj ne postupi 
  • ne obavesti vas o toku postupka koji vodi, rezultatima postupka, kao i o pravu da pokrenete sudski postupak

2)

u vezi sa drugim odlukama Poverenika (povodom vašeg  zahteva za ostvarivanje prava u vezi sa obradom podataka o ličnosti ili povodom vašeg zahteva za ostvarivanje prava povodom izvršenog uvida) – ukoliko niste takvom odlukom zadovoljni:

  • u roku od 30 dana od dana prijema te odluke 

Tužba za pokretanje upravnog spora protiv odluka ili ćutanja Poverenika podnosi se u skladu sa Zakonom o upravnim sporovima

Sedište Upravnog suda je u Beogradu

Adresa: Upravni sud, Nemanjina 9, Beograd

Radno vreme: 07:30 – 15:30

Tel:

0113604606

0113634607

Sajt: https://www.up.sud.rs/cirilica 

 

Obrati se prekršajnom sudu

ZAHTEV za pokretanje prekršajnog postupka ovlašćen je da podnese Poverenik, ali i oštećeno lice

Ukoliko ste oštećeni time što je u odnosu na vas prekršen Zakon o zaštiti podataka o ličnosti (prekršaji su propisani u čl. 95) možete se obratiti prekršajnom sudu, podnošenjem zahteva za pokretanje prekršajnog postupka

Akt kojim se od nadležnog prekršajnog suda traži da utvrdi da je prekršena odredba nekog zakona i da izrekne kaznu prekršiocu

Zakon o prekršajima – čl. 179-182 

Za prekršaje iz čl. 95 Zakona o zaštiti podataka o ličnosti

  • oštećeni (povodom čijih podataka o ličnosti je došlo do prekršaja) 
  • ovlašćeni organ – Poverenik za pristup informacijama od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti

Protiv fizičkog ili pravnog lica koje je učinilo prekšaj iz čl. 95  Zakona o zaštiti podataka o ličnosti

 

Prekršajna prijava oštećenog podneta nadležnom organu  smatraće se zahtevom za pokretanje prekršajnog postupka, ako Poverenik sam ne inicira pokretanje prekršajnog postupka

 

Prekršajni postupak ne može se pokrenuti niti voditi ako protekne jedna godina od dana kada je prekršaj učinjen

Podnosi se nadležnom prekršajnom sudu

  • mesno je nadležan sud na čijem području je prekršaj učinjen ili pokušan

U čl. 2 Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava utvrđeno je koji prekršajni sudovi postoje i gde im je sedište

Zahtev se podnosi

  • u pisanom obliku
  • oštećeni može podneti zahtev i usmeno na zapisnik, pred nadležnom prekršajnim sudom

 

Propisano je (čl. 181) da zahtev sadrži: 

1) naziv i sedište podnosioca zahteva odnosno lično ime i adresu lica koje podnosi zahtev;

2) naziv suda kome se podnosi zahtev;

3) osnovne podatke o fizičkom licu, preduzetniku i odgovornom licu protiv koga se zahtev podnosi: lično ime, jedinstveni matični broj građana, zanimanje, mesto i adresu stanovanja, mesto i adresu zaposlenja i državljanstvo odnosno naziv i sedište pravnog lica, kao i poresko identifikacioni broj (u daljem tekstu: PIB) i matični broj, a za preduzetnika i naziv i sedište radnje, a za odgovorno lice u pravnom licu i funkciju koju obavlja u tom pravnom licu;

4) činjenični opis radnje iz koje proizlazi pravno obeležje prekršaja, vreme i mesto izvršenja prekršaja i druge okolnosti potrebne da se prekršaj što tačnije odredi;

5) propis o prekršaju koji treba primeniti;

6) predlog o dokazima koje treba izvesti, uz označenje ličnih imena i adresa svedoka, spise koje treba pročitati i predmete koji služe kao dokaz;

7) podatke o tome da li je pokrenut krivični postupak ili postupak za privredni prestup za delo koje obuhvata obeležja prekršaja koji je predmet zahteva;

8) potpis službenog lica, odnosno oštećenog kao podnosioca zahteva i pečat ovlašćenog organa koji podnosi zahtev.

Ako su podnosiocu poznati  i dostupni podaci o licu protiv koga se zahtev podnosi, navodi se i njegovo mesto i datum rođenja, broj telefona, e-mail adresu, broj telefona na radnom mestu, brojevi poslovnih računa pravnog lica i preduzetnika.

Ako oštećeni podnosi zahtev:

  • ne mora navoditi propis o prekršaju koji treba primeniti ni jedinstveni matični broj građana lica protiv koga se zahtev podnosi
  • treba da navede naziv i sedište pravnog lica, ime, prezime i funkciju odgovornog lica u tom pravnom licu odnosno ime i prezime, naziv i sedište radnje preduzetnika – ako zahtev podnosi protiv pravnog lica i odgovornog lica u pravnom licu i preduzetnika
  • treba da navede lično ime okrivljenog, naziv i sedište organa i funkciju, odnosno poslove koje lice u organu obavlja – ako zahtev protiv odgovornog lica u državnom organu, organu teritorijalne autonomije i jedinici lokalne samouprave ili drugih imalaca javnih ovlašćenja

Ako je zahtev neuredan (ne sadrži sve što treba)

  • zatražiće se od podnosioca da ga  dopuni u određenom roku (ne biti duži od 15 dana)
  • ako ne otkloni nedostatke u određenom roku, smatraće se da je odustao od zahteva i zahtev će se rešenjem odbaciti

Podnesi tužbu za zaštitu podataka o ličnosti

Ako smatrate da vam je, usled postupanja koje je suprotno Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti, povređeno pravo propisano ovim zakonom, možete podneti tužbu za zaštitu podataka o ličnosti

 

 

Tužba se podnosi u skladu sa Zakonom o parničnom postupku

1.

Tužbom možete zahtevati od suda da obaveže tuženog, koji je povredio vaša prava, na:

  • davanje informacije iz čl. 22 do 27, čl. 33 do 35 i čl. 37  zakona
  • ispravku, odnosno brisanje podataka o tužiocu iz čl. 29, 30 i 32 zakona
  • ograničenje obrade iz čl. 31 i 32 zakona
  • davanje podataka u strukturisanom, uobičajeno korišćenom i elektronski čitljivom obliku
  • prenošenje podataka drugom rukovaocu iz čl. 36 zakona
  • prekid obrade podataka iz čl. 37 zakona

2.

Možete zahtevati od suda i da utvrdi da je odluka koja se odnosi na vas doneta suprotno čl. 38 i 39 zakona

Nadležan je viši sud:

  • sud na čijoj teritoriji rukovalac, odnosno obrađivač ili njihov predstavnik ima prebivalište, boravište, odnosno sedište, ili
  • sud na čijoj teritoriji lice na koje se odnose podaci ima prebivalište ili boravište,

Ako se tužba podnosi protiv organa vlasti, nadležan je: 

  • sud na čijem području je sedište organa 

U čl. 4 Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava utvrđeno je koji viši sudovi postoje i gde im je sedište

Obrati se SHARE fondaciji

Ukoliko ste primetili povredu digitalnih prava i internet sloboda ili smatrate da su vaša prava povređena možete se obratiti SHARE Fondaciji, koja će vam, u slučajevima kada smatra da postoji društveni interes, ponuditi besplatnu pravnu i tehničku pomoć

Na sajtu se nalazi dugme “Prijavi povredu”, koje vas vodi do onlajn formulara

 

Prijava incidenta informacione bezbednosti

Ako imate saznanja o incidentu informacione bezbednosti, možete podneti prijavu

Prijava incidenta je akt obaveštavanja o nastupanju događaja koji ima stvaran negativan uticaj na bezbednost mrežnih i informacionih sistema

 

 

Sve prijave se upisuju u jedinstveni sistem za prijem obaveštenja o incidentima kojeg održava Nadležni organ (Ministarstvu informisanja i telekomunikacija)

Zakon o informacionoj bezbednosti 

U smislu Zakona o informacionoj bezbednosti prijavljuju se incidenti

  • u IKT sistemima od posebnog značaja
  • koji mogu da imaju značajan uticaj na narušavanje informacione bezbednosti
  • Operatori IKT sistema od posebnog značaja dužni su da prijave incident – ako to ne urade, čine prekršaj iz čl. 31 ZIB
  • Druga fizička i pravna lica koja imaju saznanja o incidentu mogu da podnesu prijavu

OPERATORI IKT SISTEMA OD POSEBNOG ZNAČAJA prijavljuju incident:

  • Nadležnom organu (Ministarstvu informisanja i telekomunikacija)
  • Nacionalnom CERT-u
  • Narodnoj banci Srbije, u slučaju incidenata u IKT sistemima u oblasti poslova finansijskih institucija i poslova vođenja registra podataka o obavezama fizičkih i pravnih lica prema finansijskim institucijama (NBS prosleđuje prijavu u jedinstveni sistem za prijem obaveštenja o incidentima)
  • regulatornom telu za elektronske komunikacije (RATEL) u slučaju incidenata u IKT sistemima u oblasti elektronske komunikacije (RATEL prosleđuje prijavu u jedinstveni sistem za prijem obaveštenja o incidentima)

Obaveza prijavljivanja incidenta na opisan način ne odnosi se na:

  • samostalne operatore IKT sistema (ministarstvo nadležno za poslove odbrane, ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove, ministarstvo nadležno za spoljne poslove, službe bezbednosti)
  • operatore IKT sistemima za rad sa tajnim podacima

DRUGA FIZIČKA I PRAVNA LICA prijavljuju incident:

  • Nadležnom organu (Ministarstvu informisanja i telekomunikacija)
  • Nacionalnom CERT-u
  • posebnim CERT-ovima

 

Ukoliko se u incidentu ostvaruju elementi krivičnog dela sajber kriminala, možete podneti krivičnu prijavu i Tužilaštvu za VTK

 

Za operatore IKT sistema od posebnog značaja (kao i za drugi državni i drugi organi i pravna lica koja imaju saznanja o krivičnom delu) – ovo je dužnost

Operatori IKT sistema od posebnog značaja su dužni da incidente prijave bez odlaganja, a najkasnije narednog radnog dana od dana saznanja o nastanku incidenta

Preporučeni rokovi za prijavu incidenta sadržani su u Uputstvu za prijavu incidenata

PRIJAVA NACIONALNOM CERT-U:

Prijava incidenta nacionalnom CERT-u može se izvršiti na tri načina:

1)

Prijava preko onlajn formulara

Na stranici Nacionalnog CERT-a postoji dugme Prijavi incident

Klikom na dugme dolazite na stranicu za prijavu, na kojoj prvo birate da li prijavljujete incident kao

  • fizičko lice
  • malo i srednje preduzeće (pravno lice)
  • IKT sistem od posebnog značaja

Nakon toga, na ekranu se prikazuje formular u kom se unose podaci o:

  • podnosiocu prijave (za fizičko lice obavezno je navesti mejl adresu, za pravna lica sva polja su obavezna),
  • incidentu (obavezno je izabrati sa ponuđene liste grupu incidenta i vrstu incidenta, i navesti datum i trajanje incidenta)

Nakon unosa podataka u obavezna polja, kliknete na dugme “Pošaljite poruku”

Na mejl adresu koju ste naveli u prijavi dobijate mejl sa linkom za verifikaciju, a nakon toga i potvrdu da ste prijavili incident

Servis za prijem i obradu incidenata je korisnicima na raspolaganju 24 časa dnevno, svakoga dana

2)

Prijava putem mejla

3)

Prijava putem telefona

PRIJAVA MINISTARSTVU:

Prijava preko onlajn formulara

Obavezno je popuniti sva polja u formularu:

  • Naziv podnosioca prijave 
  • Broj telefona
  • E-pošta intitucije
  • Grupa incidenata
  • Datum incidenta
  • Tačno vreme početka incidenta 
  • Trajanje incidenta
  • Posledice koje je incident izazvao
  • Preduzete aktivnosti radi ublažavanja posledica incidenta 

Organ kome je incident prijavljen, o incidentu obaveštava:

  • nadležno javno tužilaštvo, odnosno ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove – ako je incident vezan za izvršenje krivičnih dela koja se gone po službenoj dužnosti (obaveza)
  • VBA –  ako je incident povezan sa značajnim narušavanjem informacione bezbednosti, koje ima ili može imati za posledicu ugrožavanje odbrane Republike Srbije (obaveza)
  • BIA – ako je incident povezan sa značajnim narušavanjem informacione bezbednosti, koje ima ili može imati za posledicu ugrožavanje nacionalne bezbednosti (obaveza)
  • Javnost – ako je incident od interesa za javnost, a nakon savetovanja sa operatorom IKT sistema od posebnog značaja u kome se incident dogodio (mogućnost)

Prijavi Nadležnom organu

  • Nadležni organ je Ministarstvo informisanja i telekomunikacija
  • Incident možete prijaviti klikom na link koji se nalazi na sajtu a koji vas vodi do onlajn formulara

Prijavi Nacionalnom CERT-u

  • Nacionalni CERT prati prijavljene incidente na nacionalnom nivou

  • Incident možete prijaviti klikom na dugme ‘PRIJAVI INCIDENT‘ i unošenjem neophodnih podataka u formular za prijavu incidenta

Prijavi posebnom CERT-u

  • Poseban CERT je tim koji obavlja poslove prevencije i zaštite od bezbednosnih rizika u IKT sistemima u okviru određenog pravnog lica, grupe pravnih lica ili oblasti poslovanja i slično

Registar posebnih CERT-ova >>

Ako se u incidentu, ostvaruju elementi sajber kriminala, možete podneti krivičnu prijavu Tužilaštvu za VTK  >>

Prijava kršenja Zakona o informacionoj bezbednosti

Ukoliko imate saznanja o  prekršajima iz čl. 30 i 31, Zakon o informacionoj bezbednosti možete ih prijaviti

Obrati se Inspekciji

Kako je na osnovu Zakona o informacionoj bezbednosti Inspekcija za informacionu bezbednost nadležna da vrši inspekcijski nadzor nad

  1. primenom Zakona 
  2. radom operatora IKT sistema od posebnog značaja
  3. radom Nacionalnog CERT-a

ukoliko imate saznanja o kršenju Zakona, možete se obratiti ovoj inspekciji i inicirati pokretanje inspekcijskog nadzora, podnošenjem predstavke

Predstavka je prijava, peticija, predlog i akt drugog naziva koga zainteresovano fizičko i pravno lice podnosi inspekciji u cilju iniciranja pokretanja postupka inspekcijskog nadzora u kom inspektor može nadziranom subjektu da naloži korektivne mere ali i da podnese prekršajnom sudu zahtev za pokretanje prekršajnog postupku

Zakon o inspekcijskom nadzoru

Zainteresovano fizičko i pravno lice

Protiv fizičkog ili pravnog lica koje je učinilo prekršaj iz čl. 30 i 31 Zakona o informacionoj bezdenosti

 

Nije propisan rok

 

 

No, treba imati u vidu da zastarelost vođenja prekršajnog postupka (koji bi mogao da inicira inspektor) nastupa po proteku godinu dana od učinjenog prekršaja

Inspekciji za informacionu bezbednost

Predstavka se podnosi

  • u pisanom obliku

Nije propisano šta sadrži

Trebalo bi opisati sve što vam je poznato o prekršaju

Predstavka se ne može podneti anonimno

Ako podnosilac predstavke, nakon obaveštenja inspekcije o neurednosti predstavke, jer ima nedostatke koji inspekciju sprečavaju da postupa po njoj ili je nerazumljiva ili nepotpuna, ne uredi predstavku u roku od osam dana od obaveštavanja – smatra se da je podnosilac odustao od predstavke

Adresa: Ministarstvo informisanja i telekomunikacija – Inspekcija za informacionu bezbednost, Pariska 7, Beograd

Telefon: 0112020070

Formular za kontakt 

E-mail: evidencijaiktsistema@mit.gov.rs

Sajt: https://www.mit.gov.rs

Obrati se prekršajnom sudu

Ako je Zakon o informacionoj bezbednosti prekršen na vašu štetu, možete kao oštećeno lice da pred prekršajnim sudom u skladu sa Zakonom o prekršajima podnesete zahtev za pokretanje prekršajnog postupka 

Akt kojim se od nadležnog prekršajnog suda traži da utvrdi da je prekršena odredba nekog zakona i da izrekne kaznu prekršiocu 

Zakon o prekršajima – čl. 179-182 

Za prekršaje iz čl. 30 i 31 Zakona o informacionoj bezbednosti

 

  • oštećeni 
  • ovlašćeni organ – Inspekcija za informacionu bezbednost

 

Protiv fizičkog ili pravnog lica koje je učinilo prekršaj iz čl. 30 i 31 Zakona o informacionoj bezdenosti

 

Prekršajna prijava oštećenog podneta nadležnom organu  smatraće se zahtevom za pokretanje prekršajnog postupka, ako Inspekcija za informacionu bezbednost ne inicira pokretanje prekršajnog postupka

Prekršajni postupak ne može se pokrenuti niti voditi ako protekne jedna godina od dana kada je prekršaj učinjen

Podnosi se nadležnom prekršajnom sudu

  • mesno je nadležan sud na čijem području je prekršaj učinjen ili pokušan

U čl. 2 Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava utvrđeno je koji prekršajni sudovi postoje i gde im je sedište

Zahtev se podnosi

  • u pisanom obliku
  • oštećeni može podneti zahtev i usmeno na zapisnik, pred nadležnom prekršajnim sudom

 

Propisano je (čl. 181) da zahtev sadrži: 

1) naziv i sedište podnosioca zahteva odnosno lično ime i adresu lica koje podnosi zahtev;

2) naziv suda kome se podnosi zahtev;

3) osnovne podatke o fizičkom licu, preduzetniku i odgovornom licu protiv koga se zahtev podnosi: lično ime, jedinstveni matični broj građana, zanimanje, mesto i adresu stanovanja, mesto i adresu zaposlenja i državljanstvo odnosno naziv i sedište pravnog lica, kao i poresko identifikacioni broj (u daljem tekstu: PIB) i matični broj, a za preduzetnika i naziv i sedište radnje, a za odgovorno lice u pravnom licu i funkciju koju obavlja u tom pravnom licu;

4) činjenični opis radnje iz koje proizlazi pravno obeležje prekršaja, vreme i mesto izvršenja prekršaja i druge okolnosti potrebne da se prekršaj što tačnije odredi;

5) propis o prekršaju koji treba primeniti;

6) predlog o dokazima koje treba izvesti, uz označenje ličnih imena i adresa svedoka, spise koje treba pročitati i predmete koji služe kao dokaz;

7) podatke o tome da li je pokrenut krivični postupak ili postupak za privredni prestup za delo koje obuhvata obeležja prekršaja koji je predmet zahteva;

8) potpis službenog lica, odnosno oštećenog kao podnosioca zahteva i pečat ovlašćenog organa koji podnosi zahtev.

Ako su podnosiocu poznati  i dostupni podaci o licu protiv koga se zahtev podnosi, navodi se i njegovo mesto i datum rođenja, broj telefona, e-mail adresu, broj telefona na radnom mestu, brojevi poslovnih računa pravnog lica i preduzetnika.

Ako oštećeni podnosi zahtev:

  • ne mora navoditi propis o prekršaju koji treba primeniti ni jedinstveni matični broj građana lica protiv koga se zahtev podnosi
  • treba da navede naziv i sedište pravnog lica, ime, prezime i funkciju odgovornog lica u tom pravnom licu odnosno ime i prezime, naziv i sedište radnje preduzetnika – ako zahtev podnosi protiv pravnog lica i odgovornog lica u pravnom licu i preduzetnika
  • treba da navede lično ime okrivljenog, naziv i sedište organa i funkciju, odnosno poslove koje lice u organu obavlja – ako zahtev protiv odgovornog lica u državnom organu, organu teritorijalne autonomije i jedinici lokalne samouprave ili drugih imalaca javnih ovlašćenja

Ako je zahtev neuredan (ne sadrži sve što treba)

  • zatražiće se od podnosioca da ga  dopuni u određenom roku (ne biti duži od 15 dana)
  • ako ne otkloni nedostatke u određenom roku, smatraće se da je odustao od zahteva i zahtev će se rešenjem odbaciti