Ova stranica sadrži informacije o digitalnom nadzoru koji sprovode državni organi za potrebe krivičnog postupka ili zaštite nacionalne bezbednosti, pravima digitalne privatnosti u odnosu na taj nadzor i kaznenim delima protiv digitalne privatnosti
DIGITALNI NADZOR
Pod digitalnim nadzorom podrazumeva se korišćenje sredstava i tehnologija za:
- otkrivanje
- praćenje
- presretanje
- prikupljanje
- obradu
- tumačenje
- analizu
- očuvanje
- prenos
- zadržavanje
podataka o ličnosti ili komunikacija pojedinaca i grupa
Prodor u digitalnu privatnost građana neminovna je posledica takvog nadzora
Većina tehnologija digitalnog nadzora je visokog stepena invazivnosti prema ljudskim pravima i slobodama, a naročito je intruzivna u odnosu na digitalnu privatnost.
Da li je opravdano postojanje države digitalnog nadzora ?
Države širom sveta našle su se pod oštrom kritikom javnosti zbog upotrebe tehnologija digitalnog nadzora za prikupljanje ogromnih količina informacija o građanima. Nasuprot deklarativnom opredeljenju i opravdavanju uvek postojećim (novim-starim) pretnjama, malo je dokaza da je ovakav masovni nadzor efikasan u ostvarivanju interesa krivičnog postupka ili nacionalne bezbednosti.
Da li je Srbija država digitalnog nadzora?
U Srbiji, kao i u drugim državama, zakonom su propisana ovlašćenja državnih organa za sprovođenje digitalnog nadzora u svrhu vođenja krivičnog postupka ili zaštite nacionalne bezbednosti. Vršenjem tih ovlašćenja ograničavaju se prava građana Srbije.
Da bi se sagledao odnos između digitalnog nadzora i digitalne privatnosti u Srbiji
razmotreno je
- koji državni organi su ovlašćeni da sprovode digitalni nadzor
- kojim propisima su uređena ovlašćenja državnih organa da sprovode digitalni nadzor
- koja ovlašćenja za sprovođenje digitalnog nadzora imaju državni organi
DRŽAVNI ORGANI
Koji državni organi su ovlašćeni da sprovode digitalni nadzor?
Radi zaštite bezbednosti
- Bezbednosno-informativna agencija
- Vojnobezbednosna agencija
- Vojnoobaveštajna agencija
- Policija
Za potrebe krivičnog postupka
- Bezbednosno-informativna agencija
- Vojnobezbednosna agencija
- Vojnoobaveštajna agencija
- Policija
Njihova ovlašćenja, uslovi, vremensko trajanje i upotreba rezultata tih ovlašćenja uređeni su u zakonu
REGULATIVA
Kojim propisima su uređena ovlašćenja državnih organa da sprovode digitalni nadzor?
- Ovim zakonom obrazovana je BIA kao posebna organizacija
- Uređena je organizacija i kontrola njenog rada
- Utvrđeni su poslovi i način njihovog obavljanja:
- zaštita bezbednosti Republike Srbije
- otkrivanje i sprečavanje delatnosti usmerenih na podrivanje ili rušenje Ustavom utvrđenog poretka Republike Srbije
- istraživanje, prikupljanje, obrada i procena bezbednosno-obaveštajnih podataka i saznanja od značaja za bezbednost Republike Srbije
- informisanje nadležnih državnih organa o tim podacima
- drugi poslovi određeni zakonom
- Jedan od “drugih” poslova utvrđen zakonom je sprovođenje posebnih dokaznih radnji za potrebe krivičnog postupka, u skladu sa Zakonikom o krivičnom postupku
- Ovaj zakon uređuje nadležnosti, poslove, zadatke, ovlašćenja, nadzor i kontrolu Vojnobezbednosne agencije (VBA) i Vojnoobaveštajne agencije (VOA), saradnju, kao i druga pitanja od značaja za njihov rad
- VBA i VOA su organi uprave u sastavu Ministarstva odbrane
- Obavljaju bezbednosno-obaveštajne poslove od značaja za odbranu
VBA je nadležna za bezbednosnu i kontraobaveštajnu zaštitu Ministarstva odbrane i Vojske Srbije u okviru koje obavlja bezbednosne, kontraobaveštajne i ostale poslove i zadatke od značaja za odbranu Republike Srbije, pa u okviru toga obavlja, između ostalog i sledeće poslove:
- otkriva, istražuje i prikuplja dokaze za krivična dela kojima se ugrožavaju tajni podaci i krivična dela protiv bezbednosti računarskih podataka, propisana Krivičnim zakonikom, zakonom kojim se uređuje tajnost podataka, kao i drugim zakonima kada su navedena krivična dela usmerena protiv Ministarstva odbrane i Vojske Srbije
otkriva, prati i onemogućava obaveštajno delovanje, subverzivne i druge aktivnosti stranih država, stranih organizacija, grupa ili lica usmerenih protiv Ministarstva odbrane i Vojske Srbije;
otkriva, prati i onemogućava unutrašnji i međunarodni terorizam, ekstremizam i druge oblike organizovanog nasilja usmerenih protiv Ministarstva odbrane i Vojske Srbije;
otkriva, istražuje i prikuplja dokaze za krivična dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije, krivična dela protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom, krivična dela organizovanog kriminala, krivično delo pranje novca, kao i krivična dela korupcije (zloupotreba službenog položaja, trgovina uticajem, primanje mita i davanje mita) i ako nisu rezultat delovanja organizovane kriminalne grupe, unutar Ministarstva odbrane i Vojske Srbije.
Ako ove aktivnosti i dela prema Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije preduzimaju lica koja nisu pripadnici Vojske Srbije i zaposleni u Ministarstvu odbrane, VBA svoje aktivnosti i mere sprovodi uz obaveznu saradnju sa Bezbednosno-informativnom agencijom ili policijom, sa kojima zajedno utvrđuje način daljeg postupanja.
Takođe VBA, učestvuje u sprovođenju posebnih dokaznih radnji za potrebe krivičnog postupka, u skladu sa Zakonikom o krivičnom postupku
Osim toga, sarađuje i razmenjuje podatke sa službama, organizacijama i institucijama koje se bave poslovima bezbednosti, kao i sa bezbednosnim službama drugih zemalja.
VOA je nadležna za obavljanje obaveštajnih poslova od značaja za odbranu koji se odnose na prikupljanje, analizu, procenu, zaštitu i dostavljanje podataka i informacija o potencijalnim i realnim opasnostima, aktivnostima, planovima ili namerama stranih država i njihovih oružanih snaga, međunarodnih organizacija, grupa i pojedinaca.
Obavlja, između ostalog sledeće poslove:
- prikuplja i proverava podatke i informacije, obrađuje ih, analizira, procenjuje i dostavlja nadležnim organima;
- sarađuje i razmenjuje informacije i podatke sa službama, organizacijama i institucijama Republike Srbije koje se bave bezbednosno-obaveštajnim poslovima, kao i sa službama drugih zemalja i organizacija u skladu sa utvrđenom bezbednosno-obaveštajnom politikom, međunarodnim ugovorima i preuzetim obavezama;
- čuva prikupljene podatke i informacije u skladu sa zakonom, podzakonskim aktima i štiti ih od neovlašćenog otkrivanja, davanja, korišćenja, gubitka ili uništavanja;
- zahteva od nadležnih službi bezbednosti bezbednosne provere pravnih i fizičkih lica kada je to neophodno za obavljanje poslova iz nadležnosti VOA utvrđenih ovim zakonom
VBA i VOA međusobno sarađuju i razmenjuju podatke, na način koji uređuje ministar odbrane
VBA i VOA sarađuju i razmenjuju podatke sa nadležnim organima, organizacijama, službama i telima Republike Srbije, kao i sa službama bezbednosti drugih država i međunarodnih organizacija, u skladu sa Ustavom, zakonom, drugim propisima i opštim aktima, utvrđenom bezbednosno-obaveštajnom politikom Republike Srbije i potvrđenim međunarodnim ugovorima
Ovim zakonom uređuju se unutrašnji poslovi, organizacija i nadležnost Ministarstva unutrašnjih poslova, organizacija i nadležnost Policije, policijski poslovi (i način obaljanja), policijske mere i radnje i policijska ovlašćenja, kao i druga pitanja od značaja za rad Policije i Ministarstva.
Policijski poslovi su deo unutrašnjih poslova koje obavlja Policija, primenom policijskih ovlašćenja, mera i radnji, u cilju ostvarivanja bezbednosne zaštite života, prava i sloboda građana, zaštite imovine, kao i podrške vladavini prava:
1) prevencija kriminala i unapređenje bezbednosti u zajednici;
2) otkrivanje i rasvetljavanje krivičnih dela, obezbeđivanje dokaza, njihova analiza, kriminalističko forenzičko veštačenje upotrebom savremenih forenzičkih metoda i evidencija i otkrivanje imovine proistekle iz krivičnog dela;
3) otkrivanje i rasvetljavanje prekršaja i privrednih prestupa;
4) otkrivanje i hapšenje učinilaca krivičnih dela, prekršaja i drugih lica za kojima se traga i privođenje nadležnim organima;
5) održavanje javnog reda i mira, sprečavanje nasilja na sportskim priredbama, pružanje pomoći u izvršenjima u skladu sa zakonom;
6) regulisanje, kontrola, pružanje pomoći i nadzor u saobraćaju na putevima i drugi poslovi iz propisa o bezbednosti saobraćaja;
7) obezbeđenje određenih javnih skupova, ličnosti, objekata i prostora;
8) bezbednosna zaštita određenih ličnosti i objekata;
9) kontrola državne granice, poslovi u vezi sa kretanjem i boravkom stranaca, poslovi azila, prekograničnog kriminala, iregularnih migracija i readmisije;
10) izvršavanje poslova utvrđenih propisima o oružju, privatnom obezbeđenju i detektivskoj delatnosti;
11) bezbednosna zaštita Ministarstva;
12) izvršavanje drugih policijskih poslova i zadataka utvrđenih zakonom i podzakonskim aktom Ministarstva donetim na osnovu ovlašćenja iz zakona.
- Policijska ovlašćenja bliže su uređena Pravilnikom
- Poslove otkrivanja i rasvetljavanja krivičnih dela i otrkivanja i hapšenja učinilaca obavlja na osnovu ovog zakona i na osnovu i u skladu sa Zakonikom o krivičnom postupku
- Uređuje nadležnost suda i javnog tužilaštva, ovlašćenja policije za potrebe krivičnog postupka, prava i dužnosti okrivljenog i učesnika u postupku
- Sadrži pravila o prikupljanju dokaza i prava lica u odnosu na koje se te radnje preduzimaju
Posebne dokazne radnje su izuzetno invazivne po prava osumnjičenog (i trećih pogođenih lica), a kao ovlašćenja za sprovođenje digitalnog nadzora izdvajaju se:
- Tajni nadzor komunikacije
- Tajno praćenje i snimanje
- Računarsko pretraživanje podataka
Ove posebne dokazne radnje sprovodi:
- policija,
- Bezbednosno-informativna agencija, ili
- Vojnobezbednosna agencija
OVLAŠĆENJA
Koja ovlašćenja za sprovođenje digitalnog nadzora imaju državni organi?
BIA
Na osnovu ZBIA
Primenjuje odgovarajuće operativne metode, mere i radnje, kao i odgovarajuća operativno-tehnička sredstva kojima se obezbeđuje prikupljanje podataka i obaveštenja (čl. 9)
- odluku o primeni mera i metoda donosi direktor Agencije ili lice koje on ovlasti
- u pogledu ovih mera i metoda ništa više nije uređeno zakonom
Među ovlašćenjima za vršenje digitalnog nadzora izdvajaju se posebne mere kojima se odstupa od nepovredivosti tajne pisama i drugih sredstava opštenja
1) tajni nadzor i snimanje komunikacije bez obzira na oblik i tehnička sredstva preko kojih se obavlja ili nadzor elektronske ili druge adrese
- uz ovu meru može se odobriti tajni nadzor i snimanje mesta, prostorija i predmeta, uključujući i uređaje za automatsku obradu podataka i opreme na kojoj se čuvaju ili se mogu čuvati elektronski zapisi
2) tajni nadzor i snimanje komunikacije na javnim mestima i mestima kojima je pristup ograničen ili u prostorijama
- uz ovu meru može se odobriti tajni nadzor i snimanje mesta, prostorija i predmeta, uključujući i uređaje za automatsku obradu podataka i opreme na kojoj se čuvaju ili se mogu čuvati elektronski zapisi
3) statistički elektronski nadzor komunikacije i informacionih sistema u cilju pribavljanja podataka o komunikaciji ili lokaciji korišćene mobilne terminalne opreme;
4) računarsko pretraživanje već obrađenih ličnih i drugih podataka i njihovo upoređivanje sa podacima koji su prikupljeni primenom prethodnih mera
- Posebne mere mogu se odrediti prema licu, grupi ili organizaciji za koju postoje osnovi sumnje da preduzima ili priprema radnje usmerene protiv bezbednosti Republike Srbije, a okolnosti slučaja ukazuju da se na drugi način te radnje ne bi mogle otkriti, sprečiti ili dokazati ili bi to izazvalo nesrazmerne teškoće ili veliku opasnost
- Prilikom odlučivanja o određivanju i trajanju posebnih mera posebno će se ceniti da li bi se isti rezultat mogao postići na način kojim se manje ograničavaju prava građana, u obimu neophodnom da se svrha ograničavanja zadovolji u demokratskom društvu
Obrazložen predlog direktora Agencije sadrži
- naziv posebne mere
- raspoložive podatke o licu, grupi ili organizaciji prema kojoj će biti primenjivana
- postojanje uslova za njeno određivanje i
- rok trajanja
O predlogu odlučuje:
- predsednik Višeg suda u Beogradu, odnosno
- sudija kog on odredi među sudijama koji su raspoređeni u Posebno odeljenje tog suda za koje je zakonom određeno da postupa u predmetima krivičnih dela organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela.
Odluka o predlogu donosi se u roku od 48 časova od časa podnošenja predloga
Naredba o određivanju posebne mere sadrži:
- naziv posebne mere
- raspoložive podatke o licu, grupi ili organizaciji prema kojoj će biti primenjivana
- razloge o ispunjenosti uslova
- način primene
- obim i
- trajanje posebne mere
- Posebna mera može trajati tri meseca (tako se određuje)
- Zbog neophodnosti otkrivanja, sprečavanja ili prikupljanja dokaza, može se produžiti najviše još tri puta u trajanju od po tri meseca (čl. 15a)
Ako se u toku primene posebne mere dođe do saznanja da lice, grupa ili organizacija (u odnosu na koju je određena mera) koristi
- drugo sredstvo komunikacije,
- elektronsku ili
- drugu adresu, ili
- da se komunikacija obavlja na drugim mestima kojima je pristup ograničen, ili
- u drugim prostorijama
o tome se obaveštava odmah direktor Agencije koji može narediti proširenje posebne mere
Direktor Agencije u roku od 48 časova od donošenja naredbe potom podnosi predlog za naknadno odobrenje proširenja primene posebne mere, o čemu u roku od 48 časova od časa prijema predloga odlučuje:
- predsednik Višeg suda u Beogradu, odnosno
- sudija kog on odredi među sudijama koji su raspoređeni u Posebno odeljenje tog suda za koje je zakonom određeno da postupa u predmetima krivičnih dela organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela.
Ako odbije predlog, do tada prikupljeni materijal se uništava, u prisustvu sudije, koji o tome sastavlja zapisnik
Prikupljeni podaci i obaveštenja koriste se radi otklanjanja i sprečavanja preduzimanja ili pripremanja radnji usmerene protiv bezbednosti Republike Srbije
- Ništa konkretnije ne piše u zakonu
Ako je prilikom primene posebnih mera prikupljen materijal o krivičnom delu u odnosu na koje se mogu odrediti posebne dokazne radnje (čl. 162 ZKP), materijal se dostavlja nadležnom javnom tužilaštvu
- Sa materijalom se dalje postupa u skladu sa ZKP
Na osnovu ZKP
Naredbom o sprovođenju posebnih dokaznih radnji radi prikupljanja dokaza za krivični postupak može biti određeno da radnju izvršava BIA
- Tajni nadzor komunikacije
- Tajno praćenje i snimanje
- Simulovani poslovi
- Računarsko pretraživanje podataka
- Kontrolisana isporuka
- Prikriveni islednik
Posebne dokazne radnje se mogu odrediti prema licu za koje postoje osnovi sumnje da je učinilo neko od krivičnih dela iz čl. 162, a
- na drugi način se ne mogu prikupiti dokazi za krivično gonjenje ili bi
- njihovo prikupljanje bilo znatno otežano
Posebne dokazne radnje se izuzetno mogu odrediti i prema licu za koje postoje osnovi sumnje da priprema neko od krivičnih dela iz čl. 162, a okolnosti slučaja ukazuju da se
- na drugi način krivično delo ne bi moglo otkriti, sprečiti ili dokazati, ili bi to
- izazvalo nesrazmerne teškoće ili veliku opasnost
Posebne dokazne radnje mogu se odrediti za sledeća krivična dela:
1) za koja je posebnim zakonom određeno da postupa javno tužilaštvo posebne nadležnosti;
2) teško ubistvo (čl. 114 KZ), otmica (čl. 134 KZ), prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju (čl. 185 st. 2 i 3 KZ), razbojništvo (čl. 206 st. 2 i 3 KZ), iznuda (čl. 214 st. 4 KZ), zloupotreba položaja odgovornog lica (čl. 227 KKZ), zloupotreba u vezi sa javnom nabavkom (čl. 228 KZ), primanje mita u obavljanju privredne delatnosti (čl. 230 KZ), davanje mita u obavljanju privredne delatnosti (čl. 231 KZ), falsifikovanje novca (čl. 241 st. 1 do 3 KZ), pranje novca (čl. 245 st. 1 do 4 KZ), neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga (čl. 246 st. 1 do 4 KZ), ugrožavanje nezavisnosti (čl. 305 KZ), ugrožavanje teritorijalne celine (čl. 307 KZ), napad na ustavno uređenje (čl. 308 KZ), pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja (čl. 309 KZ), diverzija (čl. 313 KZ), sabotaža (čl. 314 KZ), špijunaža (čl. 315 KZ), odavanje državne tajne (čl. 316. Krivičnog zakonika), izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti (čl. 317 KZ), povreda teritorijalnog suvereniteta (čl. 318 KZ), udruživanje radi protivustavne delatnosti (čl. 319KZ), pripremanje dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije (čl. 320 KZ), teška dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije (čl. 321 KZ), nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija (čl. 348 st. 3 KZ), nedozvoljeni prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi (čl. 350 st. 2 i 3 KZ), zloupotreba službenog položaja (čl. 359 KZ), trgovina uticajem (čl. 366 KZ), primanje mita (čl. 367 KZ), davanje mita (čl. 368 KZ), trgovina ljudima (čl. 388 KZ), ugrožavanje lica pod međunarodnom zaštitom (čl. 392 KZ) i krivično delo iz čl. 98. st 2. do 5 Zakona o tajnosti podataka;
3) sprečavanje i ometanja dokazivanja (čl. 336 st. 1 KZ) ako je učinjeno u vezi sa krivičnim delom iz tačke 1) i 2)
Prikriveni islednik se može odrediti samo za krivična dela iz tačke 1)
Tajni nadzor komunikacije se može odrediti osim za krivična dela iz tačke 1-3, i za sledeća krivična dela: neovlašćeno iskorišćavanje autorskog dela ili predmeta srodnog prava (čl. 199 KZ), oštećenje računarskih podataka i programa (čl. 298. st 3. KZ), računarska sabotaža (čl. 299 KZ), računarska prevara (čl. 301 st. 3 KZ) i neovlašćeni pristup zaštićenom računaru, računarskoj mreži i elektronskoj obradi podataka (čl. 302 KZ).
Na obrazložen predlog javnog tužioca naredbu donosi sud (izuzev za kontrolisanu isporuku, koju naređuje Republički javni tužilac, odnosno javni tužilac posebne nadležnosti)
Sprovodi se nadzor i snimanje
- komunikacije koja se obavlja putem telefona ili drugih tehničkih sredstava, ili
- nadzor elektronske ili druge adrese osumnjičenog, i
- zaplena pisama i drugih pošiljki
Moguće je naknadno proširenje – ako se u toku sprovođenja sazna da osumnjičeni koristi drugi telefonski broj ili adresu
Traje
- tri meseca
- zbog neophodnosti daljeg prikupljanja dokaza se može produžiti najviše za tri meseca
- za krivična dela za koja je nadležno tužilaštvo posebne nadkežnosti – može se izuzetno produžiti još najviše dva puta u trajanju od po tri meseca
Poštanska, telegrafska i druga preduzeća, društva i lica registrovana za prenošenje informacija dužna su da organu koji izvršava naredbu omoguće sprovođenje nadzora i snimanja komunikacije i da, uz potvrdu prijema, predaju pisma i druge pošiljke
Vrši se radi:
1) otkrivanja kontakata ili komunikacije osumnjičenog na javnim mestima i mestima na kojima je pristup ograničen ili u prostorijama, osim u stanu;
2) utvrđivanja istovetnosti lica ili lociranja lica ili stvari
Mesta ili prostorije i prevozna sredstava drugih lica mogu biti predmet tajnog nadzora i snimanja samo ako je verovatno da će osumnjičeni tu biti prisutan ili da koristi ta prevozna sredstva
Traje
- tri meseca
- zbog neophodnosti daljeg prikupljanja dokaza se može produžiti najviše za tri meseca
- za krivična dela za koja je nadležno tužilaštvo posebne nadležnosti – može se izuzetno produžiti još najviše dva puta u trajanju od po tri meseca
Vrši se računarsko pretraživanje već obrađenih ličnih i drugih podataka i njihovo poređenje sa podacima koji se odnose na osumnjičenog i krivično delo
Traje:
- najviše tri meseca
- zbog neophodnosti daljeg prikupljanja dokaza može se izuzetno produžiti još najviše dva puta u trajanju od po tri meseca
VBA
Na osnovu ZVBAVOA
Među ovlašćenjima za vršenje digitalnog nadzora izdvajaju se:
1.
prikupljanje podataka (čl. 7-9):
1) iz javnih izvora;
2) od fizičkih i pravnih lica;
3) od državnih organa, organizacija i službi, kao i od imalaca javnih ovlašćenja
- Državni organi, organizacije i službe, organi autonomnih pokrajina, jedinice lokalne samouprave, organizacije koje vrše javna ovlašćenja i pravna lica (sva pravna lica) dužni su da ovlašćenim službenim licima VBA omoguće uvid u:
- registre
- zbirke podataka
- elektronske baze podataka i drugu službenu dokumentaciju
- kao i pristup drugim podacima od značaja za primenu ovlašćenja VBA, osim službi bezbednosti i policije sa kojima se razmena podataka vrši u skladu sa zakonima kojima su uređene službe bezbednosti i policija
2.
tajno prikupljanje podataka primenom posebnih postupaka i mera (čl. 10-21)
- Poštanska, telegrafska i druga javna preduzeća, privredna društva i lica registrovana za poslove telekomunikacionih operatora, druge načine prenošenja informacija i poslove dostave poštanskih pošiljki dužni su da obezbede uslove i da omoguće VBA primenu mera tajnog prikupljanja podataka i izvršenja posebnih postupaka
1) operativni prodor u organizacije, grupe i institucije;
2) tajno pribavljanje i otkup dokumenata i predmeta;
3) tajni uvid u evidencije podataka, u skladu sa zakonom;
4) tajno praćenje i nadzor lica na otvorenom prostoru i javnim mestima uz korišćenje tehničkih sredstava;
5) tajni elektronski nadzor telekomunikacija i informacionih sistema radi prikupljanja zadržanih podataka o telekomunikacionom saobraćaju, bez uvida u njihov sadržaj;
6) tajno snimanje i dokumentovanje razgovora na otvorenom i u zatvorenom prostoru uz korišćenje tehničkih sredstava;
7) tajni nadzor sadržine pisama i drugih sredstava komuniciranja, uključujući i tajni elektronski nadzor sadržaja telekomunikacija i informacionih sistema;
8) tajni nadzor i snimanje unutrašnjosti objekata, zatvorenih prostora i predmeta
Da se
- podaci ne mogu prikupiti na drugi način, ili
- njihovo prikupljanje je u vezi sa nesrazmernim rizikom po život i zdravlje ljudi i imovinu, odnosno sa nesrazmernim troškovima.
U slučaju da postoji mogućnost izbora između više posebnih postupaka i mera, primeniće se mera kojom se manje zadire u Ustavom zajemčena ljudska prava i slobode.
Na osnovu pisanog i obrazloženog naloga direktora VBA ili ovlašćenog službenog lica VBA koje on ovlasti preduzima se:
- operativni prodor u organizacije, grupe i institucije;
- tajno pribavljanje i otkup dokumenata i predmeta;
- tajni uvid u evidencije podataka, u skladu sa zakonom;
- tajno praćenje i nadzor lica na otvorenom prostoru i javnim mestima uz korišćenje tehničkih sredstava
Tajni elektronski nadzor telekomunikacija i informacionih sistema radi prikupljanja zadržanih podataka o telekomunikacionom saobraćaju, bez uvida u njihov sadržaj odobrava nadležni viši sud, na predlog direktora VBA ili ovlašćenog službenog lica VBA koje on ovlasti, a koji sadrži
- naziv posebnog postupka i mere
- podatke o licu, grupi i organizaciji prema kojima će se primenjivati
- razloge zbog kojih se poseban postupak i mera sprovodi
- mesto i rok trajanja primene
Na osnovu pisane i obrazložene odluke Vrhovnog kasacionog suda, a na predlog direktora VBA sprovode se:
- tajno snimanje i dokumentovanje razgovora na otvorenom i u zatvorenom prostoru uz korišćenje tehničkih sredstava;
- tajni nadzor sadržine pisama i drugih sredstava komuniciranja, uključujući i tajni elektronski nadzor sadržaja telekomunikacija i informacionih sistema;
- tajni nadzor i snimanje unutrašnjosti objekata, zatvorenih prostora i predmeta.
Primenjuju se sve dok postoje razlozi za njihovu primenu:
- operativni prodor u organizacije, grupe i institucije;
- tajno pribavljanje i otkup dokumenata i predmeta;
- tajni uvid u evidencije podataka, u skladu sa zakonom;
- tajno praćenje i nadzor lica na otvorenom prostoru i javnim mestima uz korišćenje tehničkih sredstava
Primenjuju se šest meseci, a na osnovu novog predloga mogu se produžiti još jedanput, najduže na šest meseci:
- tajni elektronski nadzor telekomunikacija i informacionih sistema radi prikupljanja zadržanih podataka o telekomunikacionom saobraćaju, bez uvida u njihov sadržaj;
- tajno snimanje i dokumentovanje razgovora na otvorenom i u zatvorenom prostoru uz korišćenje tehničkih sredstava;
- tajni nadzor sadržine pisama i drugih sredstava komuniciranja, uključujući i tajni elektronski nadzor sadržaja telekomunikacija i informacionih sistema;
- tajni nadzor i snimanje unutrašnjosti objekata, zatvorenih prostora i predmeta
VBA prikupljene podatke koristi u preventivne svrhe, odnosno sa ciljem da se preduprede pretnje koje su usmerene prema Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije
Prikupljeni podaci ne mogu se koristiti kao dokaz u krivičnom postupku
- ako podaci ukazuju na pripremanje ili izvršenje krivičnog dela za koje se goni po službenoj dužnosti, VBA o osnovama sumnje obaveštava nadležno javno tužilaštvo
- obaveštenje ne sadrži podatke o primenjenim posebnim postupcima i merama
- VBA nadležnom tužilaštvu može da predloži primenu primenu mera za krivična dela organizovanog kriminala, korupcije i druga izuzetno teška krivična dela, pod uslovima i na način propisan ZKP
Prema licu, grupi i organizaciji:
- prema zaposlenima u Ministarstvu odbrane i pripadnicima Vojske Srbije
Prema drugim fizičkim licima – uz dužnost obaveštavanja BIA ili policije, sa kojom zajedno utvrđuje način daljeg postupanja, može da primeni:
4) tajno praćenje i nadzor lica na otvorenom prostoru i javnim mestima uz korišćenje tehničkih sredstava;
- tajni elektronski nadzor telekomunikacija i informacionih sistema radi prikupljanja zadržanih podataka o telekomunikacionom saobraćaju, bez uvida u njihov sadržaj;
- tajno snimanje i dokumentovanje razgovora na otvorenom i u zatvorenom prostoru uz korišćenje tehničkih sredstava;
- tajni nadzor sadržine pisama i drugih sredstava komuniciranja, uključujući i tajni elektronski nadzor sadržaja telekomunikacija i informacionih sistema;
- tajni nadzor i snimanje unutrašnjosti objekata, zatvorenih prostora i predmeta.
Ovlašćeno službeno lice VBA ima pristup svim mestima radi instaliranja uređaja za primenu posebnih postupaka i mera
Na osnovu ZKP
Naredbom o sprovođenju posebnih dokaznih radnji radi prikupljanja dokaza za krivični postupak može biti određeno da radnju izvršava VBA
- Tajni nadzor komunikacije
- Tajno praćenje i snimanje
- Simulovani poslovi
- Računarsko pretraživanje podataka
- Kontrolisana isporuka
- Prikriveni islednik
Posebne dokazne radnje se mogu odrediti prema licu za koje postoje osnovi sumnje da je učinilo neko od krivičnih dela iz čl. 162, a
- na drugi način se ne mogu prikupiti dokazi za krivično gonjenje ili bi
- njihovo prikupljanje bilo znatno otežano
Posebne dokazne radnje se izuzetno mogu odrediti i prema licu za koje postoje osnovi sumnje da priprema neko od krivičnih dela iz čl., 162, a okolnosti slučaja ukazuju da se
- na drugi način krivično delo ne bi moglo otkriti, sprečiti ili dokazati, ili bi to
- izazvalo nesrazmerne teškoće ili veliku opasnost
Posebne dokazne radnje mogu se odrediti za sledeća krivična dela:
1) za koja je posebnim zakonom određeno da postupa javno tužilaštvo posebne nadležnosti;
2) teško ubistvo (čl. 114 KZ), otmica (čl. 134 KZ), prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju (čl. 185 st. 2 i 3 KZ), razbojništvo (čl. 206 st. 2 i 3 KZ), iznuda (čl. 214 st. 4 KZ), zloupotreba položaja odgovornog lica (čl. 227 KKZ), zloupotreba u vezi sa javnom nabavkom (čl. 228 KZ), primanje mita u obavljanju privredne delatnosti (čl. 230 KZ), davanje mita u obavljanju privredne delatnosti (čl. 231 KZ), falsifikovanje novca (čl. 241 st. 1 do 3 KZ), pranje novca (čl. 245 st. 1 do 4 KZ), neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga (čl. 246 st. 1 do 4 KZ), ugrožavanje nezavisnosti (čl. 305 KZ), ugrožavanje teritorijalne celine (čl. 307 KZ), napad na ustavno uređenje (čl. 308 KZ), pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja (čl. 309 KZ), diverzija (čl. 313 KZ), sabotaža (čl. 314 KZ), špijunaža (čl. 315 KZ), odavanje državne tajne (čl. 316. Krivičnog zakonika), izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti (čl. 317 KZ), povreda teritorijalnog suvereniteta (čl. 318 KZ), udruživanje radi protivustavne delatnosti (čl. 319KZ), pripremanje dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije (čl. 320 KZ), teška dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije (čl. 321 KZ), nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija (čl. 348 st. 3 KZ), nedozvoljeni prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi (čl. 350 st. 2 i 3 KZ), zloupotreba službenog položaja (čl. 359 KZ), trgovina uticajem (čl. 366 KZ), primanje mita (čl. 367 KZ), davanje mita (čl. 368 KZ), trgovina ljudima (čl. 388 KZ), ugrožavanje lica pod međunarodnom zaštitom (čl. 392 KZ) i krivično delo iz čl. 98. st 2. do 5 Zakona o tajnosti podataka;
3) sprečavanje i ometanja dokazivanja (čl. 336 st. 1 KZ) ako je učinjeno u vezi sa krivičnim delom iz tačke 1) i 2)
Prikriveni islednik se može odrediti samo za krivična dela iz tačke 1)
Tajni nadzor komunikacije se može odrediti osim za krivična dela iz tačke 1-3, i za sledeća krivična dela: neovlašćeno iskorišćavanje autorskog dela ili predmeta srodnog prava (čl. 199 KZ), oštećenje računarskih podataka i programa (čl. 298. st 3. KZ), računarska sabotaža (čl. 299 KZ), računarska prevara (čl. 301 st. 3 KZ) i neovlašćeni pristup zaštićenom računaru, računarskoj mreži i elektronskoj obradi podataka (čl. 302 KZ).
Na obrazložen predlog javnog tužioca naredbu donosi sud (izuzev za kontrolisanu isporuku, koju naređuje Republički javni tužilac, odnosno javni tužilac posebne nadležnosti)
Sprovodi se nadzor i snimanje
- komunikacije koja se obavlja putem telefona ili drugih tehničkih sredstava, ili
- nadzor elektronske ili druge adrese osumnjičenog, i
- zaplena pisama i drugih pošiljki
Moguće je naknadno proširenje – ako se u toku sprovođenja sazna da osumnjičeni koristi drugi telefonski broj ili adresu
Traje
- tri meseca
- zbog neophodnosti daljeg prikupljanja dokaza se može produžiti najviše za tri meseca
- za krivična dela za koja je nadležno tužilaštvo posebne nadkežnosti – može se izuzetno produžiti još najviše dva puta u trajanju od po tri meseca
Poštanska, telegrafska i druga preduzeća, društva i lica registrovana za prenošenje informacija dužna su da organu koji izvršava naredbu omoguće sprovođenje nadzora i snimanja komunikacije i da, uz potvrdu prijema, predaju pisma i druge pošiljke
Vrši se radi:
1) otkrivanja kontakata ili komunikacije osumnjičenog na javnim mestima i mestima na kojima je pristup ograničen ili u prostorijama, osim u stanu;
2) utvrđivanja istovetnosti lica ili lociranja lica ili stvari
Mesta ili prostorije i prevozna sredstava drugih lica mogu biti predmet tajnog nadzora i snimanja samo ako je verovatno da će osumnjičeni tu biti prisutan ili da koristi ta prevozna sredstva
Traje
- tri meseca
- zbog neophodnosti daljeg prikupljanja dokaza se može produžiti najviše za tri meseca
- za krivična dela za koja je nadležno tužilaštvo posebne nadležnosti – može se izuzetno produžiti još najviše dva puta u trajanju od po tri meseca
Vrši se računarsko pretraživanje već obrađenih ličnih i drugih podataka i njihovo poređenje sa podacima koji se odnose na osumnjičenog i krivično delo
Traje:
- najviše tri meseca
- zbog neophodnosti daljeg prikupljanja dokaza može se izuzetno produžiti još najviše dva puta u trajanju od po tri meseca
Policija
Na osnovu ZoP
U okviru poslova na sprečavanju, otkrivanju i rasvetljavanju krivivičnih dela, policija preduzima policijske mere i radnje (čl. 47-63)
Među merama i radnjama za vršenje digitalnog nadzora izdvajaju se:
Radi provere dobijenih obaveštenja i formiranja predloga nadležnim organima za koje su ovlašćeni zakonom, policijski službenici mogu,
- pre postojanja osnova sumnje da je izvršeno krivično delo ili prekršaj
- putem policijskog neposrednog opažanja, opserviranja
- da prikupljaju obaveštenja i podatke od koristi za utvrđivanje da li su se stekli osnovi sumnje da je izvršeno krivično delo ili prekršaj
- na javnim i drugim za pristup dostupnim mestima, bez zadiranja u pravo na privatnost bilo kog lica
Dobijena obaveštenja koja se ne mogu koristiti u postupku i nemaju operativni značaj, uništavaju se u roku od godinu dana
Policija vrši nadzor i snimanje javnog mesta korišćenjem opreme za:
- video akustičke snimke i
- fotografisanje
u skladu sa propisom o evidencijama i obradi podataka u oblasti unutrašnjih poslova
Kad postoji opasnost da prilikom javnog okupljanja dođe do ugrožavanja života i zdravlja ljudi ili imovine, policijski službenik ovlašćen je da vrši snimanje ili fotografisanje javnog skupa
Radi postizanja ovih ciljeva, policijski službenik može koristiti
- prevozna i druga sredstva sa ili bez spoljnih obeležja Policije, sa uređajima za snimanje
- uređaje za snimanje i prepoznavanje registarskih tablica
Prikupljeni podaci se čuvaju u propisanoj evidenciji
- Podaci koji se ne mogu koristiti u postupku, uništavaju se u roku od godinu dana
Nameru da sprovede javno simanje policija mora javno da saopšti, osim kada se vrši prikriveno snimanje u skladu sa ZKP
- Način snimanja na javnom mestu i način saopštavanja namere o tom snimanju uređen je u Pravilniku
Na osnovu ZKP
ZKP sadrži osnov za policijske mere i radnje (čl. 286) koje je dužna da preduzme, ako postoje osnovi sumnje da je izvršeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, u cilju da se:
- pronađe učinilac krivičnog dela
- učinilac ili saučesnik ne sakrije ili pobegne
- otkriju i obezbede tragovi krivičnog dela i predmeti koji mogu poslužiti kao dokaz
- prikupe sva obaveštenja koja bi mogla biti od koristi za uspešno vođenje krivičnog postupka
Ova mere i radnje su bliže uređene u ZoP i Pravilniku
Među ovim merama i radnjama, u pogledu digitalnog nadzora izdvaja se ovlašćenje policije da, po nalogu sudije za prethodni postupak, a na predlog javnog tužioca:
- pribavlja evidenciju ostvarene telefonske komunikacije
- pribavlja evidenciju korišćenih baznih stanica
- vrši lociranje mesta sa kojeg se obavlja komunikacija
Pored toga, policija može da u predistražnom postupku (pre pokretanja krivičnog postupka) preduzima dokazne radnje (čl. 287)
- policijski dokazi mogu se korititi u krivičnom postupku, ako su dokazne radnje sprovedene u skladu sa ZKP
Takođe, policija izvršava posebne dokazne radnje
Stan i druge prostorije mogu se pretresati ako postoji verovatnoća da će se pretresanjem pronaći
- okrivljeni
- tragovi krivičnog dela
- predmeti važni za postupak
Pretresanje se preduzima
- po pravilu, na osnovu naredbe suda
- izuzetno, bez naredbe, na osnovu zakonskog ovlašćenja
Naredbu o pretresanju izvršava organ određen u naredbi:
- javni tužilac, ili
- policija
Pretresanje bez naredbe sprovodi po zakonskom ovlašćenju:
- javni tužilac, ili
- policija
Ako pretresanje nije preduzeo javni tužilac, niti je njemu prisustvovao, policija ga nakon pretresanja o tome obaveštava
Predmeti i isprave koji se pronađu prilikom pretresanja privremeno se oduzimaju, i to:
- predmeti koji su u u vezi sa svrhom pretresanja (u vezi sa krivičnim delom i za koje je postojala verovatnoća da se će pronaći)
- predmeti koji nisu u vezi sa krivičnim delom zbog koga je pretresanje preduzeto, ali koji ukazuju na drugo krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti
Za oduzete predmete izdaje se potvrda o privremenom oduzimanju.
Predmeti koji su oduzeti se vraćaju licu od koga su oduzeti:
a) ako javni tužilac nađe da nema osnova za pokretanje krivičnog postupka ili
b) ako prestanu razlozi zbog kojih su predmeti privremeno oduzeti
a ne postoje razlozi za njihovo trajno oduzimanje
Javni tužilac upućuje obrazložen predlog sudu u kom treba da objasni da postoje uslovi za pretresanje (verovatnoća da će se pronaći okrivljeni, tragovi krivičnog dela ili predmeti važni za postupak)
Ako sud proceni da su ispunjeni uslovi, izdaje naredbu o pretresanju, koja sadrži:
1) naziv suda koji je naredio pretresanje;
2) označenje predmeta pretresanja;
3) razlog pretresanja;
4) naziv organa koji će preduzeti pretresanje;
5) druge podatke od značaja za pretresanje.
Pravilo o prethodnim koracima:
Držaocu stana i drugih prostorija predaje se naredba o pretresanju
Posle predaje naredbe, držalac se poziva se da dobrovoljno preda lice, odnosno predmete koji se traže
Držalac se poučava da ima pravo da uzme advokata, odnosno branioca (ako je okrivljeni u pitanju) koji može prisustvovati pretresanju
- ako držalac zahteva prisustvo advokata, odnosno branioca, početak pretresanja će se odložiti do njegovog dolaska, a najduže za tri časa
Izuzetak:
Pretresanju se može pristupiti i bez prethodne predaje naredbe, poziva za predaju lica ili predmeta i pouke o pravu na branioca, odnosno advokata:
a) ako se pretpostavlja oružani otpor, ili druga vrsta nasilja, ili
b) ako se očigledno priprema ili je otpočelo uništavanje tragova krivičnog dela ili predmeta važnih za postupak, ili
c) ako je držalac nedostupan
Pravilo o tome ko prisustvuje pretresanju:
1)
Držalac se poziva da prisustvuje pretresanju
- ako je on odsutan, u njegovo ime se poziva da pretresanju prisustvuje neko od punoletnih članova njegovog domaćinstva ili drugo lice
Kada se pretresaju vojni objekti, prostorije državnih organa, preduzeća ili drugih pravnih lica, pozvaće se da pretresanju prisustvuje
a. rukovodilac ili lice koje on odredi
b. odgovorno lice
- ako pozvano lice ne dođe u roku od tri časa od časa prijema poziva, pretresanje se može obaviti i bez njegovog prisustva
Kada se pretresa advokatska kancelarija ili stan u kojem živi advokat, pozvaće se advokat koga odredi predsednik nadležne advokatske komore
- ako advokat koga je odredio predsednik advokatske komore ne dođe u roku od tri časa, pretresanje se može obaviti i bez njegovog prisustva.
2)
Pretresanju prisustvuju dva punoletna građanina kao svedoci koji će se pre početka pretresanja
upozoravaju da paze na tok pretresanja
upoznaju sa pravom da pre potpisivanja zapisnika o pretresanju stave svoje prigovore na verodostojnost sadržine zapisnika
Izuzetak:
Pretresanje se može preduzeti i bez prisustva svedoka:
a) ako se pretpostavlja oružani otpor, ili druga vrsta nasilja, ili
b) ako se očigledno priprema ili je otpočelo uništavanje tragova krivičnog dela ili predmeta važnih za postupak, ili
c) ako je držalac nedostupan
Javni tužilac ili ovlašćena službena lica policije imaju zakonsko ovlašćenje da IZUZETNO, i bez naredbe suda:
- uđu u stan i druge prostorije
- bez prisustva svedoka preduzmu pretresanje stana i drugih prostorija ili lica koja se tu zateknu
Ukoliko se radi o ovim okolnostima:
1) postoji saglasnost držaoca stana i druge prostorije;
2) neko zove u pomoć;
3) radi neposrednog hapšenja učinioca krivičnog dela;
4) radi izvršenja odluke suda o pritvaranju ili dovođenju okrivljenog;
5) radi otklanjanja neposredne i ozbiljne opasnosti za ljude ili imovinu.
Ako nakon ulaska u stan i druge prostorije nije preduzeto pretresanje
- držaocu prostorija ili prisutnom licu se izdaje potvrda u kojoj će se naznačiti razlog ulaženja i unose primedbe držaoca ili prisutnog lica
Ako je nakon ulaska u stan i druge prostorije preduzeto pretresanje
- o ulasku u prostorije i izvršenom pretresanju bez naredbe suda i prisustva svedoka sačinjava se zapisnik u kome će se naznačiti razlozi ulaska i pretresanja
Javni tužilac ili ovlašćena službena lica policije dužni su da o tome odmah podnesu izveštaj sudiji za prethodni postupak koji ceni da li su bili ispunjeni uslovi za pretresanje
Pretresanje treba da započne najkasnije u roku od osam dana od dana izdavanja naredbe – u suprotnom, pretresanje se ne može preduzeti i naredba se vraća sudu
Pretresanje se vrši
- obazrivo, uz poštovanje dostojanstva ličnosti i prava na intimnost i bez nepotrebnog remećenja kućnog reda
- zaključane prostorije, nameštaj ili druge stvari otvoriće se silom samo ako njihov držalac nije prisutan ili neće dobrovoljno da ih otvori ili to odbije da učini prisutno lice – prilikom otvaranja izbegavaće se nepotrebno oštećenje
- po pravilu danju, a izuzetno i noću, odnosno između 22 i 6 časova, ako je danju započeto pa nije dovršeno ili je to određeno naredbom za pretresanje
U zapisniku se
- tačno opisuju predmeti i isprave koji se oduzimaju i mesto na kome su pronađeni
- posebno obrazlaže zbog čega se pretresanje vrši noću
- unose primedbe prisutnih lica
Zapisnik potpisuju prisutna lica
- ako lice odbije da potpiše zapisnik, to će se posebno navesti
Mogućnost snimanja i fotografisanja:
- tok pretresanja može se tonski i optički snimiti
- predmeti pronađeni tokom pretresanja mogu se posebno fotografisati
Obavezno snimanje i fotografisanje:
- ako se pretresanje vrši bez prisustva svedoka
- ako se pretresanje vrši bez predstavnika advokatske komore
Snimci i fotografije prilažu se zapisniku o pretresanju
Pretresanje uređaja za automatsku obradu podataka i opreme na kojoj se čuvaju ili se mogu čuvati elektronski zapisi mogu se pretresati ako postoji verovatnoća da će se pretresanjem pronaći
- okrivljeni
- tragovi krivičnog dela (računarski podaci)
- predmeti važni za postupak (računarski podaci)
Pretresanje se preduzima
- SAMO na osnovu naredbe suda
- za pretresanje bez naredbe suda ne postoji zakonsko ovlašćenje (kao kod pretresanja stana)
Naredbu o pretresanju izvršava organ određen u naredbi:
- javni tužilac, ili
- policija
Pretresanje se preduzima, po potrebi, uz pomoć stručnog lica
Računarski podaci koji se pronađu prilikom pretresanja privremeno se oduzimaju:
- oni koji su u u vezi sa svrhom pretresanja (u vezi sa krivičnim delom i za koje je postojala verovatnoća da se će pronaći)
- oni koji nisu u vezi sa krivičnim delom zbog koga je pretresanje preduzeto, ali koji ukazuju na drugo krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti
Pravilo o prethodnim koracima:
Držaocu se predaje naredba o pretresanju
Posle predaje naredbe, držalac se poziva se da dobrovoljno preda računarske podatke koji se traže
Držalac se poučava da ima pravo da uzme advokata, odnosno branioca (ako je okrivljeni u pitanju) koji može prisustvovati pretresanju
- ako držalac zahteva prisustvo advokata, odnosno branioca, početak pretresanja će se odložiti do njegovog dolaska, a najduže za tri časa
Izuzetak:
Nema
Pravilo o tome ko prisustvuje pretresanju:
1)
Držalac se poziva da prisustvuje pretresanju
2)
Pretresanju prisustvuju dva punoletna građanina kao svedoci koji će se pre početka pretresanja
- upozoravaju da paze na tok pretresanja
- upoznaju sa pravom da pre potpisivanja zapisnika o pretresanju stave svoje prigovore na verodostojnost sadržine zapisnika
Izuzetak:
Nema
Pretresanje treba da započne najkasnije u roku od osam dana od dana izdavanja naredbe – u suprotnom, pretresanje se ne može preduzeti i naredba se vraća sudu
Držalac predmeta ili prisutno lice, osim okrivljenog, dužno je da
- omogući pristup
- pruži obaveštenja potrebna za njihovu upotrebu
izuzev ako ne postoji neki od razloga iz čl. 93 (isključenje od dužnosti svedočenje), čl. 94. st. 1 (oslobođenje od dužnosti svedočenja) i čl. 95 st. 2 (oslobođenje od odgovaranje na pojedina pitanja)
U zapisniku se
- tačno opisuju predmeti i isprave koji se oduzimaju i mesto na kome su pronađeni
- posebno obrazlaže zbog čega se pretresanje vrši noću
- unose primedbe prisutnih lica
Zapisnik potpisuju prisutna lica
- ako lice odbije da potpiše zapisnik, to će se posebno navesti
Mogućnost snimanja i fotografisanja:
- tok pretresanja može se tonski i optički snimiti
- predmeti pronađeni tokom pretresanja mogu se posebno fotografisati
Obavezno snimanje i fotografisanje:
- ako se pretresanje vrši bez prisustva svedoka
- ako se pretresanje vrši bez predstavnika advokatske komore
Snimci i fotografije prilažu se zapisniku o pretresanju
- Tajni nadzor komunikacije
- Tajno praćenje i snimanje
- Simulovani poslovi
- Računarsko pretraživanje podataka
- Kontrolisana isporuka
- Prikriveni islednik
Posebne dokazne radnje se mogu odrediti prema licu za koje postoje osnovi sumnje da je učinilo neko od krivičnih dela iz čl. 162, a
- na drugi način se ne mogu prikupiti dokazi za krivično gonjenje ili bi
- njihovo prikupljanje bilo znatno otežano
Posebne dokazne radnje se izuzetno mogu odrediti i prema licu za koje postoje osnovi sumnje da priprema neko od krivičnih dela iz čl., 162, a okolnosti slučaja ukazuju da se
- na drugi način krivično delo ne bi moglo otkriti, sprečiti ili dokazati, ili bi to
- izazvalo nesrazmerne teškoće ili veliku opasnost
Posebne dokazne radnje mogu se odrediti za sledeća krivična dela:
1) za koja je posebnim zakonom određeno da postupa javno tužilaštvo posebne nadležnosti;
2) teško ubistvo (čl. 114 KZ), otmica (čl. 134 KZ), prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju (čl. 185 st. 2 i 3 KZ), razbojništvo (čl. 206 st. 2 i 3 KZ), iznuda (čl. 214 st. 4 KZ), zloupotreba položaja odgovornog lica (čl. 227 KKZ), zloupotreba u vezi sa javnom nabavkom (čl. 228 KZ), primanje mita u obavljanju privredne delatnosti (čl. 230 KZ), davanje mita u obavljanju privredne delatnosti (čl. 231 KZ), falsifikovanje novca (čl. 241 st. 1 do 3 KZ), pranje novca (čl. 245 st. 1 do 4 KZ), neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga (čl. 246 st. 1 do 4 KZ), ugrožavanje nezavisnosti (čl. 305 KZ), ugrožavanje teritorijalne celine (čl. 307 KZ), napad na ustavno uređenje (čl. 308 KZ), pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja (čl. 309 KZ), diverzija (čl. 313 KZ), sabotaža (čl. 314 KZ), špijunaža (čl. 315 KZ), odavanje državne tajne (čl. 316. Krivičnog zakonika), izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti (čl. 317 KZ), povreda teritorijalnog suvereniteta (čl. 318 KZ), udruživanje radi protivustavne delatnosti (čl. 319KZ), pripremanje dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije (čl. 320 KZ), teška dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije (čl. 321 KZ), nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija (čl. 348 st. 3 KZ), nedozvoljeni prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi (čl. 350 st. 2 i 3 KZ), zloupotreba službenog položaja (čl. 359 KZ), trgovina uticajem (čl. 366 KZ), primanje mita (čl. 367 KZ), davanje mita (čl. 368 KZ), trgovina ljudima (čl. 388 KZ), ugrožavanje lica pod međunarodnom zaštitom (čl. 392 KZ) i krivično delo iz čl. 98. st 2. do 5 Zakona o tajnosti podataka;
3) sprečavanje i ometanja dokazivanja (čl. 336 st. 1 KZ) ako je učinjeno u vezi sa krivičnim delom iz tačke 1) i 2)
Prikriveni islednik se može odrediti samo za krivična dela iz tačke 1)
Tajni nadzor komunikacije se može odrediti osim za krivična dela iz tačke 1-3, i za sledeća krivična dela: neovlašćeno iskorišćavanje autorskog dela ili predmeta srodnog prava (čl. 199 KZ), oštećenje računarskih podataka i programa (čl. 298. st 3. KZ), računarska sabotaža (čl. 299 KZ), računarska prevara (čl. 301 st. 3 KZ) i neovlašćeni pristup zaštićenom računaru, računarskoj mreži i elektronskoj obradi podataka (čl. 302 KZ).
Na obrazložen predlog javnog tužioca naredbu donosi sud (izuzev za kontrolisanu isporuku, koju naređuje Republički javni tužilac, odnosno javni tužilac posebne nadležnosti)
Sprovodi se nadzor i snimanje
- komunikacije koja se obavlja putem telefona ili drugih tehničkih sredstava, ili
- nadzor elektronske ili druge adrese osumnjičenog, i
- zaplena pisama i drugih pošiljki
Moguće je naknadno proširenje – ako se u toku sprovođenja sazna da osumnjičeni koristi drugi telefonski broj ili adresu
Traje
- tri meseca
- zbog neophodnosti daljeg prikupljanja dokaza se može produžiti najviše za tri meseca
- za krivična dela za koja je nadležno tužilaštvo posebne nadkežnosti – može se izuzetno produžiti još najviše dva puta u trajanju od po tri meseca
Poštanska, telegrafska i druga preduzeća, društva i lica registrovana za prenošenje informacija dužna su da organu koji izvršava naredbu omoguće sprovođenje nadzora i snimanja komunikacije i da, uz potvrdu prijema, predaju pisma i druge pošiljke
Vrši se radi:
1) otkrivanja kontakata ili komunikacije osumnjičenog na javnim mestima i mestima na kojima je pristup ograničen ili u prostorijama, osim u stanu;
2) utvrđivanja istovetnosti lica ili lociranja lica ili stvari
Mesta ili prostorije i prevozna sredstava drugih lica mogu biti predmet tajnog nadzora i snimanja samo ako je verovatno da će osumnjičeni tu biti prisutan ili da koristi ta prevozna sredstva
Traje
- tri meseca
- zbog neophodnosti daljeg prikupljanja dokaza se može produžiti najviše za tri meseca
- za krivična dela za koja je nadležno tužilaštvo posebne nadležnosti – može se izuzetno produžiti još najviše dva puta u trajanju od po tri meseca
Vrši se računarsko pretraživanje već obrađenih ličnih i drugih podataka i njihovo poređenje sa podacima koji se odnose na osumnjičenog i krivično delo
Traje:
- najviše tri meseca
- zbog neophodnosti daljeg prikupljanja dokaza može se izuzetno produžiti još najviše dva puta u trajanju od po tri meseca
DIGITALNA PRIVATNOST
Navedeni zakoni bi trebalo da su u skladu s Ustavom i međunarodnim standardima zaštite ljudskih prava, naročito u pogledu prava digitalne privatnosti
Neophodno je da postoji društveno odgovoran model digitalnog nadzora koji nad građanima sprovode državni organi u navedene svrhe
Iako je donekle nesporna potreba države za digitalnim nadzorom, nabavka nadzornih tehnologija, uslovi, slučajevi i ovlašćenja za njihovu upotrebu moraju biti u skladu sa Ustavom i međunarodnopravnim standardima zaštite ljudskih prava, i stoga strogo propisani zakonom
Zakoni bi trebalo da se dosledno primenjuju u svakom pojedinačnom slučaju, poštujući uslove za ograničenje Ustavom garantovanih ljudskih prava
Pravna pravila za transparentnu nabavku i odgovorno korišćenje tehnologija digitalnog nadzora moraju se osmisliti i poštovati
Jedino na ovaj način može se obezbediti da digitalni nadzor u Srbiji bude društveno odgovoran.
U suprotnom, postoji stvarna opasnost da upotreba tehnologija digitalnog nadzora bude neselektivna, neopravdana važnim interesima u demokratskom društvu, uz kontinuirano ugrožavanje i povredu ljudskih prava, i bez potrebnog nadzora.
Naročit rizik postoji ukoliko bi neregulisani i/ili nekotrolisani nadzor bio usmeren ka neželjnim, subverzivnim elementima, kao što su kritičari vlasti ili novinari.
U stvaranju takvog modela nužno je da se aktivno uključe sledeći akteri:
- zakonodavna vlast
- izvršna vlast
- sudska vlast
da osmisle/unaprede mehanizme, sprovode i kontrolišu nabavku i upotrebu nadzornih tehnologija na transparentan i odgovoran način, kako se digitalni nadzor ne bi pretvorio u instrument podrivanja i obesmišljavanja digitalne privatnosti
- opšta javnost
- stručna javnost
- naučna javnost
da prate i ostvaruju uvid u nabavku i upotrebu nadzornih tehnologija i da daju preporuke za minimalizovanje mogućnosti ugrožavanja i povrede digitalne privatnosti
Da bi se sagledao odnos između digitalne privatnosti i digitalnog nadzora u Srbiji
polazeći od Ustava, prikazuju se
- prava digitalne privatnosti u koja se zadire sprovođenjem digitalnog nadzora
- primena prava u koja se zadire sprovođenjem digitalnog nadzora
- ograničenja prava propisivanjem i vršenjem ovlašćenja za sprovođenje digitalnog nadzora
- povrede prava do kojih može doći sprovođenjem digitalnog nadzora
- zaštita prava u slučaju povrede prava prilikom sprovođenja digitalnog nadzora
PRAVA DIGITALNE PRIVATNOSTI
Vršenjem ovlašćenja za digitalni nadzor nadležni organi zadiru u prava digitalne privatnosti
Ustav Republike Srbije garantuje ljudska prava koja se smatraju elementima prava na privatnost, iako ne koristi ovaj termin
Nepovredivost stana (čl. 40)
1)
Stan je nepovrediv.
2)
Niko ne može bez pismene odluke suda ući u tuđi stan ili druge prostorije protiv volje njihovog držaoca, niti u njima vršiti pretres. Držalac stana i druge prostorije ima pravo da sam ili preko svoga zastupnika i uz još dva punoletna svedoka prisustvuje pretresanju. Ako držalac stana ili njegov zastupnik nisu prisutni, pretresanje je dopušteno u prisustvu dva punoletna svedoka.
3)
Bez odluke suda, ulazak u tuđi stan ili druge prostorije, izuzetno i pretresanje bez prisustva svedoka, dozvoljeni su ako je to neophodno radi neposrednog lišenja slobode učinioca krivičnog dela ili otklanjanja neposredne i ozbiljne opasnosti za ljude ili imovinu, na način predviđen zakonom.
Ustav garantuje pravo na nepovredivost stana kao jedno od prava privatnosti
Protivno volji držaoca stana niko ne može da
- uđe u stan, ili
- vrši pretresanje
Ustavnopravna zaštita stana “proteže se” i na računar.
Pravo se neposredno primenjuje
Pravo se može ograničiti po uslovima i po postupku koje je propisao Ustav
Ograničenje moguće samo u svrhu krivičnog postupka
Slučajevi kada je moguće ograničenje:
- po odluci suda (st. 2)
- bez odluke suda (st. 3)
U oba slučaja, ograničenje prava, tj. ulazak u tuđi stan i pretresanje stana vrši se na način propisan zakonom
Tajnost pisama i drugih sredstava opštenja (čl. 41)
1)
Tajnost pisama i drugih sredstava komuniciranja je nepovrediva.
2)
Odstupanja su dozvoljena samo na određeno vreme i na osnovu odluke suda, ako su neophodna radi vođenja krivičnog postupka ili zaštite bezbednosti Republike Srbije, na način predviđen zakonom.
Ustav garantuje pravo na tajnost komunikacije kao jedno od prava privatnosti
Lica koja nisu učesnici u komunikaciji ne mogu saznaju sadržaj sredstava komunikacije
Pravo se neposredno primenjuje
Pravo se može ograničiti po uslovima i iz razloga koje je propisao Ustav:
- samo na osnovu odluke suda
- na ograničeno vreme
- ako je ograničenje neophodno za vođenje krivičnog postupka, ili
- ako je ograničenje neophodno zbog zaštite nacionalne bezbednosti
Ograničenje se vrši na način propisan zakonom:
Zaštita podataka o ličnosti (čl. 42)
1)
Zajemčena je zaštita podataka o ličnosti.
2)
Prikupljanje, držanje, obrada i korišćenje podataka o ličnosti uređuju se zakonom.
3)
Zabranjena je i kažnjiva upotreba podataka o ličnosti izvan svrhe za koju su prikupljeni, u skladu sa zakonom, osim za potrebe vođenja krivičnog postupka ili zaštite bezbednosti Republike Srbije, na način predviđen zakonom.
4)
Svako ima pravo da bude obavešten o prikupljenim podacima o svojoj ličnosti, u skladu sa zakonom, i pravo na sudsku zaštitu zbog njihove zloupotrebe.
Ustav garantuje zaštitu podataka o ličnosti kao jedno od prava privatnosti
Lice o kome se prikupljaju, drže, obrađuju i koriste podaci o ličnosti ima:
- određena prava koja proističu iz ovog ustavnog prava, a u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti
- pravo da podaci o njegovoj ličnosti ne budu korišćeni izvan svrhe za koju su prikupljeni, u skladu sa zakonom
- pravo da bude obavešten o prikupljenim podacima o svojoj ličnosti, u skladu sa zakonom
- pravo na sudsku zaštitu zbog zloupotrebe podataka o njegovoj ličnosti, u skladu sa zakonom
Pravo se ne primenjuje neposredno, nego se Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti uređuje prikupljanje, držanje, obrada i korišćenje podataka o ličnosti
PRIMENA PRAVA
Ljudska prava zajemčena Ustavom neposredno se primenjuju – svako se može pozvati direktno na Ustav.
Ne propisuje se zakonom kako se pravo ostvaruje.
Zakonom se može odrediti samo način ostvarivanja pojedInih prava, tako da se ne dira u suština prava, i to samo ako:
- Ustav daje zakonodavcu izričito ovlašćenje za to konkretno pravo, ili
- zbog prirode prava neophodno je da zakon reguliše način kako se ono ostvaruje
- Pravo na nepovredivost stana primenjuje se neposredno na osnovu Ustava
- Pravo na tajnost pisama i drugih sredstava komunikacije primenjuje se neposredno na osnovu Ustava
- Pravo na zaštitu podataka o ličnosti primenjuje se na način propisan Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti (ZZPL)
Primena prava na zaštitu podataka o ličnosti
Obrada podataka o ličnosti kroz vršenje ovlašćenja digitalnog nadzora se u smislu Zakona o zaštiti podataka o ličnosti podvodi pod obradu u posebne svrhe
Radi se o obradi koju vrše nadležni organi u svrhe
- sprečavanja, istrage i otkrivanja krivičnih dela,
- gonjenja učinilaca krivičnih dela ili
- izvršenja krivičnih sankcija,
- sprečavanje i zaštitu od pretnji javnoj i nacionalnoj bezbednosti
Lice na koje se podaci odnose ima određena prava, kojima odgovaraju obaveze rukovaoca
U pogledu obrade podataka u posebne svrhe, lice na koje se podaci o ličnosti odnose ima sledeća prava:
Pravo na informacije i pristup
Lice na koje se podaci odnose ima pravo da od rukovaoca
- dobije informaciju o tome da li obrađuje njegove podatke o ličnosti,
- pristup tim podacima, i
- sledeće informacije:
1) o svrsi obrade i pravnom osnovu za obradu;
2) o vrstama podataka o ličnosti koji se obrađuju;
3) o primaocu ili vrstama primalaca kojima su podaci o ličnosti otkriveni, a posebno primaocima u drugim državama ili međunarodnim organizacijama;
4) o predviđenom roku čuvanja podataka o ličnosti ili, ako to nije moguće, o kriterijumima za određivanje tog roka;
5) o postojanju prava da se od rukovaoca zahteva ispravka ili brisanje njegovih podataka o ličnosti, odnosno prava na ograničenje obrade tih podataka;
6) o pravu da se podnese pritužba Povereniku, kao i kontakt podacima Poverenika;
7) informacije o podacima o ličnosti koji se obrađuju, kao i dostupne informacije o njihovom izvoru.
Pravo na pristup može se ograničiti
- u celini ili delimično
- samo u onoj meri
- u onom trajanju u kome je takvo delimično ili potpuno ograničenje neophodno
- ako predstavlja srazmernu meru u demokratskom društvu
- uz poštovanje osnovnih prava i legitimnih interesa lica čiji se podaci obrađuju
- u cilju:
1) izbegavanja ometanja službenog ili zakonom uređenog prikupljanja informacija, istrage ili postupaka;
2) omogućavanja sprečavanja, istrage i otkrivanjae krivičnih dela, gonjenja učinilaca krivičnih dela ili izvršenja krivičnih sankcija;
3) zaštite javne bezbednosti;
4) zaštite nacionalne bezbednosti i odbrane;
5) zaštite prava i slobode drugih lica.
Rukovalac je dužan da:
- pismeno obavesti lice na koje se podaci odnose da je pristup njegovim podacima o ličnosti odbijen ili ograničen, kao i o razlozima za odbijanje ili ograničenje, bez nepotrebnog odlaganja, a najkasnije u roku od 15 dana (ali ne mora to da učini, ako bi se time dovelo u pitanje ostvarivanje svrhe zbog koje je pristup odbijen ili ograničen)
- dokumentuje činjenične i pravne razloge za donošenje odluke o ograničenju prava, koji moraju biti stavljeni na raspolaganje Povereniku, na njegov zahtev
- bez nepotrebnog odlaganja, a najkasnije u roku od 15 dana, u slučaju ako se u postupku po zahtevu za pristup podacima utvrdi da se podaci o ličnosti podnosioca zahteva ne obrađuju, pismeno obavesti podnosioca zahteva da je proverom utvrđeno da ne postoje podaci o ličnosti u vezi kojih se mogu ostvariti prava predviđena zakonom, kao i da se može pritužbom obratiti Povereniku, odnosno tužbom sudu.
- Zahtev se podnosi rukovaocu
- Prava lica na koje se odnose podaci mogu se ostvariti i preko Poverenika, u skladu sa njegovim ovlašćenjima propisanim ovim zakonom
- Rukovalac je dužan da obavesti lice na koje se podaci odnose da može da ostvari svoja prava preko Poverenika
- Ako se prava lica na koje se podaci odnose ostvaruju preko Poverenika, Poverenik je dužan da obavesti to lice najmanje o tome da je izvršena provera i nadzor nad obradom njegovih podataka o ličnosti, kao i o pravu da se za zaštitu svojih prava može obratiti sudu
- Kako i kome se obratiti?
Pravo na ispravku, dopunu, brisanje, ograničenje i prenosivost
Ako obradu vrše nadležni organi u posebne svrhe, lice na koje se oni odnose ima pravo da se njegovi podaci o ličnosti izbrišu od strane rukovaoca
Rukovalac je dužan da bez nepotrebnog odlaganja izbriše te podatke
Ako su obradom povređene odredbe
- čl. 5 (obrada je suprotna načelima)
- čl. 13 (obrada je nezakonita – nije neophodna za obavljanje poslova nadležnih organa ili nije propisana zakonom kojim se određuju najmanje ciljevi obrade, podaci o ličnosti koji se obrađuju i svrhe obrade)
- čl. 18. (obrađene su posebne vrste podataka suprotno zakonu)
- ako podaci o ličnosti moraju biti izbrisani zbog ispunjenja zakonske obaveze rukovaoca
Rukovalac je dužan da ograniči obradu, umesto da izbriše podatke o ličnosti, ako se radi o jednom od sledećih slučajeva:
1) tačnost podataka o ličnosti je osporena od strane lica na koje se podaci odnose, a njihova tačnost, odnosno netačnost se ne može utvrditi;
2) podaci o ličnosti moraju biti sačuvani u cilju prikupljanja i obezbeđivanja dokaza.
Ako je obrada ograničena, rukovalac je dužan da informiše lice na koje se podaci odnose o prestanku ograničenja, pre nego što ograničenje prestane da važi
1.
Rukovalac je dužan da
- pismeno obavesti lice na koje se podaci odnose
- o odbijanju ispravljanja ili brisanja njegovih podataka o ličnosti, odnosno ograničavanju obrade
- o razlozima za to odbijanje ili ograničavanje
U tom slučaju, dužan da informiše lice na koje se podaci odnose da se može pritužbom obratiti Povereniku, odnosno tužbom sudu.
2.
Rukovalac se potpuno ili delimično oslobađa obaveze obaveštavanja
- u onoj meri u kojoj takvo ograničenje predstavlja neophodnu i srazmernu meru u demokratskom društvu,
- uz dužno poštovanje osnovnih prava i legitimnih interesa lica čiji se podaci obrađuju,
- kako bi se:
1) izbeglo ometanje službenog ili zakonom uređenog prikupljanja informacija, istrage ili postupaka;
2) omogućilo sprečavanje, istraga i otkrivanje krivičnih dela, gonjenje učinilaca krivičnih dela ili izvršenje krivičnih sankcija;
3) zaštitila javna bezbednost;
4) zaštitila nacionalna bezbednost i odbrana;
5) zaštitila prava i slobode drugih lica.
U tom slučaju, dužan da informiše lice na koje se podaci odnose da se može pritužbom obratiti Povereniku, odnosno tužbom sudu.
- Zahtev se podnosi rukovaocu
- Prava lica na koje se odnose podaci mogu se ostvariti i preko Poverenika, u skladu sa njegovim ovlašćenjima propisanim ovim zakonom
- Rukovalac je dužan da obavesti lice na koje se podaci odnose da može da ostvari svoja prava preko Poverenika
- Ako se prava lica na koje se podaci odnose ostvaruju preko Poverenika, Poverenik je dužan da obavesti to lice najmanje o tome da je izvršena provera i nadzor nad obradom njegovih podataka o ličnosti, kao i o pravu da se za zaštitu svojih prava može obratiti sudu
- Kako i kome se obratiti?
Pravo na prigovor povodom automatizovanog donošenja pojedinačnih odluka
Ako smatra da je to opravdano u odnosu na posebnu situaciju u kojoj se nalazi, lice na koje se podaci odnose ima pravo da u svakom trenutku podnese rukovaocu prigovor na obradu njegovih podataka o ličnosti, uključujući i profilisanje koje se zasniva na tim odredbama
Rukovalac je dužan da prekine sa obradom podataka o licu koje je podnelo prigovor, osim ako je predočio da postoje zakonski razlozi za obradu koji pretežu nad interesima, pravima ili slobodama lica na koji se podaci odnose ili su u vezi sa podnošenjem, ostvarivanjem ili odbranom pravnog zahteva
Zabranjeno je
- donošenje odluke isključivo na osnovu automatizovane obrade koju vrše nadležni organi u posebne svrhe, uključujući i profilisanje, ako takva odluka može da proizvede štetne pravne posledice po lice na koje se podaci odnose ili značajno utiče na položaj tog lica, osim ako je donošenje te odluke zasnovano na zakonu i ako su tim zakonom propisane odgovarajuće mere zaštite prava i sloboda lica na koje se podaci odnose, a najmanje pravo da se obezbedi učešće fizičkog lica pod kontrolom rukovaoca u donošenju odluke – međutim, takva odluka se ne može zasnivati na posebnim vrstama podataka o ličnosti, osim ako se primenjuju odgovarajuće mere zaštite prava, sloboda i legitimnih interesa lica na koje se podaci odnose.
- profilisanje koje dovodi do diskriminacije fizičkih lica na osnovu posebnih vrsta podataka o ličnosti
OGRANIČENJE PRAVA
Kako se propisivanjem i sprovođenjem digitalnog nadzora mogu ograničiti prava digitalne privatnosti?
Ustav u čl. 20 propisuje da se prava mogu ograničiti SAMO
- zakonom (ne i podzakonskim aktima, kao što je pravilnik)
- ako Ustav takvo ograničenje dopušta
- u svrhe radi kojih Ustav dopušta ograničenje
- u obimu neophodnom da se ustavna svrha ograničenja zadovolji u demokratskom društvu
- bez zadiranja u suštinu zajemčenog prava
Prava digitalne privatnosti mogu se ograničiti samo zakonom koji sadrži ovlašćenja za sprovođenje digitalnog nadzora
Ograničenje nepovredivosti stana
Ulazak i pretresanje mogući samo na osnovu odluke suda
- u skladu sa ZKP (čl. 155-157)
Izuzetno – bez odluke suda i bez prisustva svedoka, ako je to neophodno radi neposrednog lišenja slobode učinioca krivičnog dela ili otklanjanja neposredne i ozbiljne opasnosti za ljude ili imovinu, na način predviđen zakonom
- u skladu sa ZKP (čl. 158-160)
Ograničenje tajnosti pisama i drugih sredstava opštenja
Posebne mere kojima se odstupa od nepovredivosti tajne pisama i drugih sredstava opštenja na osnovu ZBIA (čl. 13-15g):
- tajni nadzor i snimanje komunikacije bez obzira na oblik i tehnička sredstva preko kojih se obavlja ili nadzor elektronske ili druge adrese – uz to se može o odobriti tajni nadzor i snimanje mesta, prostorija i predmeta, uključujući i uređaje za automatsku obradu podataka i opreme na kojoj se čuvaju ili se mogu čuvati elektronski zapisi
- tajni nadzor i snimanje komunikacije na javnim mestima i mestima kojima je pristup ograničen ili u prostorijama – uz to se može o odobriti tajni nadzor i snimanje mesta, prostorija i predmeta, uključujući i uređaje za automatsku obradu podataka i opreme na kojoj se čuvaju ili se mogu čuvati elektronski zapisi
- statistički elektronski nadzor komunikacije i informacionih sistema u cilju pribavljanja podataka o komunikaciji ili lokaciji korišćene mobilne terminalne opreme;
Posebni postupci i mere tajnog prikupljanja podataka na osnovu ZVBAVOA (čl. 12-18)
- tajni elektronski nadzor telekomunikacija i informacionih sistema radi prikupljanja zadržanih podataka o telekomunikacionom saobraćaju, bez uvida u njihov sadržaj
- tajno snimanje i dokumentovanje razgovora na otvorenom i u zatvorenom prostoru uz korišćenje tehničkih sredstava
- tajni nadzor sadržine pisama i drugih sredstava komuniciranja, uključujući i tajni elektronski nadzor sadržaja telekomunikacija i informacionih sistema
Ograničenje zaštite podataka o ličnosti
Prikupljanje podataka se ostvaruje u skladu sa ZKP kroz brojna ovlašćenja javnog tužioca, policije i suda, a naročito kroz posebnu dokaznu radnju računarsko pretraživanje podataka (čl. 178-180)
Na osnovu ZBIA
- BIA primenjuje odgovarajuće operativne metode, mere i radnje, kao i odgovarajuća operativno-tehnička sredstva kojima se obezbeđuje prikupljanje podataka i obaveštenja (čl. 9-10)
- primenju posebnu meru kojom se odstupa od nepovredivosti tajne pisama i drugih sredstava opštenja: računarsko pretraživanje već obrađenih ličnih i drugih podataka i njihovo upoređivanje sa podacima koji su prikupljeni primenom mera iz tač. 1)–3) (tajni nadzor komunikacije)(čl. 13-15g)
Na osnovu ZVBAVOA VBA
- prikuplja podatke (čl. 7-11)
- primenjuje poseban postupak i meru tajnog prikupljanja podataka: tajni uvid u evidencije podataka (čl. 12-18)
Ustav u čl. 20 propisuje da se pri ograničavanju ljudskih i manjinskih prava, svi državni organi, dužni da vode računa o:
- suštini prava koje se ograničava
- važnosti svrhe ograničenja
- prirodi i obimu ograničenja
- odnosu ograničenja sa svrhom ograničenja
- o tome da li postoji način da se svrha ograničenja postigne manjim ograničenjem prava
Prilikom odobravanja i sprovođenja digitalnog nadzora zakonom ovlašćeni državni organi dužni su poštuju zakon ali i ove ustavne principe
POVREDE PRAVA
Šta ako prilikom sprovođenja digitalnog nadzora dođe do prekoračenja ili postupanja protivno ili mimo zakonom određenih ovlašćenja?
Ako bi prilikom sprovođenja digitalnog nadzora ovlašćeno službeno lice prekoračilo ili postupalo protivno ili mimo zakonom određenih ovlašćenja, može se raditi o prekršaju ili krivičnom delu.
Što se tiče prekršaja, prvenstveno se misli na kršenje pravila iz ZZPL koja obavezuju državne organe (i službena lica u njima) koji obrađuju podatke o ličnosti u posebne svrhe (u svrhu sprečavanja, istrage i otkrivanja krivičnih dela, gonjenja učinilaca krivičnih dela ili izvršenja krivičnih sankcija, uključujući sprečavanje i zaštitu od pretnji javnoj i nacionalnoj bezbednosti).
Ukoliko ne bi postupali po utvrđenim obavezama, ova pravna ili fizička lica učinili bi prekršaj ZZPL.
Prekršaji su propisani u kaznenim odredbama ovog zakona.
U pogledu drugih ovlašćenja digitalnog nadzora ne postoji prekršajna odgovornost jer zakoni koji ih uređuju ne sadrže kaznene odredbe o prekršajima.
Drugim rečima, može se raditi samo krivičnoj odgovornosti, za krivično delo propisano Krivičnim zakonikom.
PREKRŠAJI
Članom 95 ZZPL propisani su prekršaji i kazne za kršenje pojedinih odredaba ovog zakona
Prikazani su prekršaji koje mogu izvršiti organi koji obrađuju podatke u posebne svrhe
- obrađuju podatke o ličnosti ne poštujući principe obrade iz čl. 5
- obrađuju podatke o ličnosti u druge svrhe u odnosu na svrhu za koju su podaci prikupljeni a suprotno čl. 7
- podatke o ličnosti koji su zasnovani isključivo na činjeničnom stanju jasno ne izdvoje od podataka o ličnosti koji su zasnovani na ličnoj oceni, suprotno čl. 10
- primenom razumnih mera ne obezbede da se netačni, nepotpuni i neažurirani podaci o ličnosti ne prenose, odnosno da ne budu dostupni, suprotno čl. 11
- obrađuju posebne vrste podataka o ličnosti a suprotno čl. 18
- obrađuju podatke o ličnosti u vezi sa krivičnim presudama, kažnjivim delima i merama bezbednosti suprotno čl. 19
- licu na koje se podaci odnose ne stave na raspolaganje ili ne pruže potrebne informacije, suprotno čl.25. st. 1 i 2
- licu ne pruže tražene informacije, ne omoguće pristup podacima, odnosno ako ne dostave kopiju podataka koje obrađuje, suprotno čl. 27
- ograniče delimično ili u celini pravo na pristup podacima licu na koje se podaci odnose suprotno čl. 28. st. 1
- ne isprave netačne podatke ili ne dopune nepotpune podatke, suprotno čl. 29.
- ne izbrišu podatke o ličnosti, suprotno čl. 32
- ne informišu lice na koje se podaci odnose o odluci o odbijanju ispravljanja, brisanja, odnosno ograničavanja obrade, kao i o razlogu za odbijanje, suprotno čl. 34 st. 1
- ne prekinu sa obradom podataka nakon što je lice podnelo prigovor, suprotno čl. 37 st. 1
- donesu odluku koja proizvodi pravne posledice po lice na koje se podaci odnose isključivo na osnovu automatizovane obrade, suprotno čl. 39
- ne preduzmu odgovarajuće tehničke, organizacione i kadrovske mere prilikom određivanja načina obrade, kao i u toku obrade, suprotno čl. 42
- odnos između zajedničkih rukovaoca urede suprotno čl 43 st. 2-4
- povere obradu podataka o ličnosti obrađivaču suprotno čl. 45
- podatke obrađuju bez naloga ili suprotno nalogu rukovaoca, suprotno čl. 46
- ne obaveste Poverenika o povredi bezbednosti podataka, suprotno čl. 52
- ne obaveste lice na koje se podaci odnose o povredi bezbednosti podataka, suprotno čl. 53
- ne izvrše procenu uticaja na zaštitu bezbednosti podataka, suprotno čl. 54
- ne obaveste Poverenika, odnosno ne zatraži mišljenje Poverenika pre započinjanja radnje obrade, suprotno čl. 55 st. 3
- ne odrede lice za zaštitu podataka o ličnosti, suprotno čl. 56. st. 2
- ne izvrše svoje obaveze prema licu za zaštitu podataka o ličnosti, suprotno čl. 57 st. 1-3 (ne primenjuje se na obrađivača)
- prenose podatki o ličnosti u druge zemlje i međunarodne organizacije suprotno čl. 63. st.2, 64, 66, 68 i 70
- ne obezbede primenu efektivnih mehanizama poverljivog prijavljivanja slučajeva povrede, suprotno čl. 80
- obrađuje podatke o ličnosti u svrhe arhiviranja u javnom interesu, u svrhe naučnog ili istorijskog istraživanja ili u statističke svrhe, suprotno čl. 92
Sankcije:
- rukovalac, odnosno obrađivač koji ima svojstvo pravnog lica – novčanom kaznom od 50.000 do 2.000.000 dinara
- fizičko lice, odnosno odgovorno lice u pravnom licu, državnom organu, odnosno organu teritorijalne autonomije i jedinici lokalne samouprave – novčanom kaznom od 5.000 do 150.000 dinara
- prilikom prenosa podataka o ličnosti ne upoznaju primaoca podataka sa posebnim uslovima za obradu podataka o ličnosti propisnim zakonom i njegovom obavezom ispunjenja tih uslova, suprotno čl. 11 st. 5
- ne dostave licu na koje se podaci odnose obrazloženu odluku, odnosno ne obavesti lice o tome da je pristup njegovim podacima o ličnosti odbijen ili ograničen, suprotno čl. 28 st. 3 i 5
- ne beleže radnje obrade, suprotno čl. 48
- ne objave kontakt podatke lica za zaštitu podataka o ličnosti i ne dostavi ih Povereniku (čl. 56. stav 11)
Sankcije:
- rukovalac, odnosno obrađivač koji ima svojstvo pravnog lica – novčanom kaznom u iznosu od 100.000 dinara
- fizičko lice, odnosno odgovorno lice u pravnom licu, državnom organu, odnosno organu teritorijalne autonomije i jedinici lokalne samouprave – novčanom kaznom u iznosu od 20.000 dinara
KRIVIČNA DELA
Radi se krivičnim delima protiv sloboda i prava čoveka i građanina (Glava XIV KZ)
Napomene:
Učinilac ovih krivičnih dela može biti bilo ko. U tom slučaju, krivično gonjenje se preduzima po privatnoj tužbi.
Međutim, ako je radnju preduzelo službeno lice, postojaće teži oblik krivičnog dela, za koji je propisana teža kazna. U tom slučaju, krivično gonjenje se po službenoj dužnosti, odnosno podnosi se krivična prijava nadlženom javnom tužiocu.
Službenim licem smatra se:
- lice koje u državnom organu vrši službene dužnosti;
- izabrano, imenovano ili postavljeno lice u državnom organu, organu lokalne samouprave ili lice koje stalno ili povremeno vrši službene dužnosti ili službene funkcije u tim organima;
- javni beležnik, javni izvršitelj i arbitar, kao i lice u ustanovi, preduzeću ili drugom subjektu, kojem je povereno vršenje javnih ovlašćenja, koje odlučuje o pravima, obavezama ili interesima fizičkih ili pravnih lica ili o javnom interesu;
- službenim licem smatra se i lice kojem je faktički povereno vršenje pojedinih službenih dužnosti ili poslova;
- vojno lice
(čl. 112 st. 1 tač. 3 KZ)
Ova krivična dela gone se po privatnoj tužbi – oštećeni je podnosi osnovnom sudu, prema pravilima o određivanju mesno nadležnog suda
Ali, ako je učinilac službeno lice, gonjenje se preduzima po služenoj dužnosti (goni javni tužilac) – podnosi se krivična prijava nadležnom javnom tužiocu.
Nadležan bi bio osnovni javni tužilac.
Međutim, ova krivična dela bi mogla biti u nadležnosti Tužilaštva za visokotehnološki kriminal, odnosno smatrati se visokotehnološkim kriminalom:
- zbog načina izvršenja ili upotrebljenih sredstava
- računari, računarski sistemi, računarske mreže i računarski podaci, kao i njihovi proizvodi u materijalnom ili elektronskom obliku su sredstvo izvršenja krivičnog dela
Dakle, ukoliko bi učinilac ovih krivičnih dela bilo službeno lice, zbog načina izvršenja ili upotrebljenih sredstava moglo bi se raditi o visokotehnološkom kriminalu, i za gonjenje bi bio nadležan Tužilac za VTK.
Povreda tajnosti pisma i drugih pošiljki (čl. 142)
“(1) Ko neovlašćeno otvori tuđe pismo, telegram ili kakvo drugo zatvoreno pismeno ili pošiljku ili na drugi način povredi njihovu tajnost ili ko neovlašćeno zadrži, prikrije, uništi ili drugom preda tuđe pismo, telegram ili drugu pošiljku ili ko povredi tajnost elektronske pošte ili drugog sredstva za telekomunikaciju,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine.
(2) Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se i ko saopšti drugom sadržinu koju je saznao povredom tajnosti tuđeg pisma, telegrama ili kakvog drugog zatvorenog pismena ili pošiljke ili se tom sadržinom posluži.
(3) Ako delo iz st. 1. i 2. ovog člana učini službeno lice u vršenju službe,
kazniće se zatvorom od šest meseci do tri godine.“
Postoje dva osnovna (st. 1 i 2) i jedan teži oblik određen svojstvom učinioca (st. 3)
- Bilo ko – svako lice koje neovlašćeno povredi tajnost komunikacije (st. 1 i 2)
- Službeno lice, koje u vršenju službene dužnosti neovlašćeno povredi tajnost komunikacije (st. 3)
Službenim licem smatra se (čl. 112):
1) lice koje u državnom organu vrši službene dužnosti;
2) izabrano, imenovano ili postavljeno lice u državnom organu, organu lokalne samouprave ili lice koje stalno ili povremeno vrši službene dužnosti ili službene funkcije u tim organima;
3) javni beležnik, javni izvršitelj i arbitar, kao i lice u ustanovi, preduzeću ili drugom subjektu, kojem je povereno vršenje javnih ovlašćenja, koje odlučuje o pravima, obavezama ili interesima fizičkih ili pravnih lica ili o javnom interesu;
4) službenim licem smatra se i lice kojem je faktički povereno vršenje pojedinih službenih dužnosti ili poslova;
5) vojno lice
Za prvi osnovni oblik (st.1) – na više načina:
- neovlašćeno otvaranje tuđeg pisma, telegrama ili kakvog drugog zatvorenog pismena ili pošiljke
- neovlašćena povreda tajnosti tuđeg pisma, telegrama ili kakvog drugog zatvorenog pismena ili pošiljke na drugi način
- neovlašćeno zadržavanje tuđeg pisma, telegrama ili druge pošiljke
- neovlašćeno prikrivanje tuđeg pisma, telegrama ili druge pošiljke
- neovlašćeno uništavanje tuđeg pisma, telegrama ili druge pošiljke
- neovlašćena predaja drugom tuđeg pisma, telegrama ili druge pošiljke
- neovlašćena povreda tajnosti elektronske pošte
- neovlašćena povreda tajnosti drugog sredstva za telekomunikaciju
Za drugi osnovni oblik (st.2)
- saopštavanje drugome sadržine koju je saznao povredom tajnosti tuđeg pisma, telegrama ili kakvog drugog zatvorenog pismena ili pošiljke
- služenje tom sadržinom
Preduslov je da je prethodno izvršeno delo iz st. 1 – ako je delo izvršio isti izvršilac, postoji samo ovo drugo delo
Za teži oblik (st. 3) – isto kao za st. 1 i 2 – samo je učinilac službeno lice u vršenju službene dužnosti
Radnja se preduzima se neovlašćeno
- bez znanja, pristanka i saglasnosti učesnika u komunikaciji
- bez zakonskog ovlašćenja
Ustav garantuje da je tajnost pisama i drugih sredstava opštenja nepovrediva, a da je moguće odstupanje od ove nepovredivosti samo
- na određeno vreme
- na osnovu odluke suda (kojom se određuje ograničeno vreme trajanja dozvoljenog odstupanja)
- ako je to neophodna radi vođenja krivičnog postupka ili zaštite bezbednosti Republike Srbije
- na način predviđen zakonom:
- način odstupanja za potrebe krivičnog postupka uređen je u ZKP (pribavljanje evidencije ostvarene telefonske komunikacije i korišćenih baznih stanica ili lociranje mesta i posebna dokazna radnja tajni nadzor komunikacije)
- način odstupanja za potrebe zaštite bezbednosti Republike Srbije uređen je u Zakonu o BIA (posebne mere kojima se odstupa od nepovredivosti tajne pisama i drugih sredstava opštenja) i Zakonu o VBA i VOA (posebni postupci i mere)
Drugim rečima:
- svaka povreda tajnosti pisama i drugih sredstava opštenja je neovlašćena (i predstavlja krivično delo), osim za službena lica koja postupaju po zakonskim ovlašćenjima za sprovođenje navednih radnji i mera
- službeno lice koje nema ovlašćenje ili postupa protivno ovlašćenju ili prekoračuje ovlašćenja, učinilac je težeg oblika ovog krivičnog dela
Ustavom garantovano pravo na tajnost pisama i drugih sredstava opštenja (čl. 41 Ustava)
Tuđe (učinilac nije učesnik u komunikaciji)
- pismo
- telegram
- drugo zatvoreno pismeno ili pošiljka
- elektronska pošta
- drugo sredstvo za telekomunikaciju
Može se izvršiti samo s umišljajem (ne i iz nehata)
Ako je izvršilac bilo koje lice (st. 1 i 2):
- novčana kazna ili zatvor do 2 godine
Ako je izvršilac službeno lice (st. 3):
- zatvor od 6 meseci do 3 godine
Ako je učinilac ne-službeno lice (za delo iz st.1 i 2):
- po privatnoj tužbi
- oštećeni je podnosi osnovnom sudu, prema pravilima o određivanju mesno nadležnog suda
Ako je učinilac službeno lice (za delo iz st. 3):
- po službenoj dužnosti (goni javni tužilac)
- podnosi se krivična prijava nadležnom javnom tužiocu:
- osnovnom javnom tužiocu, ili
- Tužiocu za visokotehnološki kriminal – ako je kao sredstvo izvršenja upotrebljen računar, računarski sistem, računarska mreža
Neovlašćeno prisluškivanje i snimanje (čl. 143)
“(1) Ko posebnim uređajima neovlašćeno prisluškuje ili snima razgovor, izjavu ili kakvo saopštenje koji mu nisu namenjeni,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom od tri meseca do tri godine.
(2) Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se i ko omogući nepozvanom licu da se upozna sa razgovorom, izjavom ili saopštenjem koji su neovlašćeno prisluškivani, odnosno tonski snimani.
(3) Ako je delo iz st. 1. i 2. ovog člana učinilo službeno lice u vršenju službe,
kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.”
Postoje dva osnovna (st. 1 i 2) i jedan teži oblik određen svojstvom učinioca (st. 3)
- Bilo ko – svako lice koje neovlašćeno povredi tajnost komunikacije (st. 1 i 2)
- Službeno lice, koje u vršenju službene dužnosti neovlašćeno povredi tajnost komunikacije (st. 3)
Službenim licem smatra se (čl. 112):
1) lice koje u državnom organu vrši službene dužnosti;
2) izabrano, imenovano ili postavljeno lice u državnom organu, organu lokalne samouprave ili lice koje stalno ili povremeno vrši službene dužnosti ili službene funkcije u tim organima;
3) javni beležnik, javni izvršitelj i arbitar, kao i lice u ustanovi, preduzeću ili drugom subjektu, kojem je povereno vršenje javnih ovlašćenja, koje odlučuje o pravima, obavezama ili interesima fizičkih ili pravnih lica ili o javnom interesu;
4) službenim licem smatra se i lice kojem je faktički povereno vršenje pojedinih službenih dužnosti ili poslova;
5) vojno lice
Za prvi osnovni oblik (st.1) :
1.
neovlašćeno prisluškivanje posebnim uređajima
- razgovora,
- izjave ili
- saopštenja
koji mu nisu namenjeni
2.
neovlašćeno snimanje posebnim uređajima
- razgovora,
- izjave ili
- saopštenja
koji mu nisu namenjeni
Za drugi osnovni oblik (st.2):
omogućavanje nepozvanom licu
da se upozna sa
- razgovorom,
- izjavom ili
- saopštenjem
koji su neovlašćeno prisluškivani ili snimljeni
Preduslov je da je prethodno izvršeno delo iz st. 1 – ako je delo izvršio isti izvršilac, postoji samo ovo drugo delo
Nepozvano lice je ono koje nije učestvovalo u komunikaciji, odnosno kome izjava/saopštenje nisu namenjeni
Za teži oblik (st. 3) – isto kao za st. 1 i 2 – samo je učinilac službeno lice u vršenju službene dužnosti
Radnja se preduzima neovlašćeno
- bez znanja, pristanka i saglasnosti učesnika u komunikaciji
- bez zakonskog ovlašćenja
Ustav garantuje da je tajnost pisama i drugih sredstava opštenja nepovrediva, a da je moguće odstupanje od ove nepovredivosti samo
- na određeno vreme
- na osnovu odluke suda (kojom se određuje ograničeno vreme trajanja dozvoljenog odstupanja)
- ako je to neophodna radi vođenja krivičnog postupka ili zaštite bezbednosti Republike Srbije
- na način predviđen zakonom:
- način odstupanja za potrebe krivičnog postupka uređen je u ZKP (posebna dokazna radnja tajni nadzor komunikacije)
- način odstupanja za potrebe zaštite bezbednosti Republike Srbije uređen je u Zakonu o BIA (posebne mere kojima se odstupa od nepovredivosti tajne pisama i drugih sredstava opštenja) i Zakonu o VBA i VOA (posebni postupci i mere)
Drugim rečima:
- svaka povreda tajnosti pisama i drugih sredstava opštenja je neovlašćena (i predstavlja krivično delo), osim za službena lica koja postupaju po zakonskim ovlašćenjima za sprovođenje navednih radnji i mera
- službeno lice koje nema ovlašćenje ili postupa protivno ovlašćenju ili prekoračuje ovlašćenja, učinilac je težeg oblika ovog krivičnog dela
Privatna sfera pojedinca
Ustavom garantovano pravo na tajnost pisama i drugih sredstava opštenja (čl. 41 Ustava)
- Tuđi razgovor – učinilac nije učesnik u komunikaciji
- Izjava ili saopštenje koji nisu namenjeni učiniocu
Može se izvršiti samo s umišljajem (ne i iz nehata)
Ako je izvršilac bilo koje lice (st. 1 i 2):
- novčana kazna ili zatvor od 3 meseca do 3 godine
Ako je izvršilac službeno lice (st. 3):
- zatvor od 6 meseci do 5 godine
Ako je učinilac ne-službeno lice (za delo iz st.1 i 2): po privatnoj tužbi
Ako je učinilac službeno lice (za delo iz st. 3): po službenoj dužnosti – podnosi se krivična prijava nadležnom javnom tužiocu:
- osnovnom javnom tužiocu, ili
- Tužiocu za visokotehnološki kriminal – ako je kao sredstvo izvršenja upotrebljen računar, računarski sistem, računarska mreža
Neovlašćeno prikupljanje ličnih podataka (čl. 146)
“(1) Ko podatke o ličnosti koji se prikupljaju, obrađuju i koriste na osnovu zakona neovlašćeno pribavi, saopšti drugom ili upotrebi u svrhu za koju nisu namenjeni,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
(2) Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se i ko protivno zakonu prikuplja podatke o ličnosti građana ili tako prikupljene podatke koristi.
(3) Ako delo iz stava 1. ovog člana učini službeno lice u vršenju službe,
kazniće se zatvorom do tri godine.“
Postoji dva osnovna (st. 1 i 2) i teži oblik određen svojstvom učinioca (st. 3)
- Bilo ko – svako lice (st. 1 i 2)
- Službeno lice, u vršenju službene dužnosti (st. 3)
Službenim licem smatra se (čl. 112):
1) lice koje u državnom organu vrši službene dužnosti;
2) izabrano, imenovano ili postavljeno lice u državnom organu, organu lokalne samouprave ili lice koje stalno ili povremeno vrši službene dužnosti ili službene funkcije u tim organima;
3) javni beležnik, javni izvršitelj i arbitar, kao i lice u ustanovi, preduzeću ili drugom subjektu, kojem je povereno vršenje javnih ovlašćenja, koje odlučuje o pravima, obavezama ili interesima fizičkih ili pravnih lica ili o javnom interesu;
4) službenim licem smatra se i lice kojem je faktički povereno vršenje pojedinih službenih dužnosti ili poslova;
5) vojno lice
Za prvi osnovni oblik (st.1) alternativno više radnji:
neovlašćeno
- pribavljanje
- saopštavanje drugom, ili
- upotreba u svrhu za koju nisu namenjeni
podataka o ličnosti koji se prikupljaju, obrađuju i koriste na osnovu zakona (ukoliko bi se radilo o podacima koji se inače po zakonu ne mogu prikupljati, obrađivati i koristiti – moglo bi da se radi o delo iz st.2 – ali samo ukoliko bi se radilo o prikupljanju podataka protivno zakonu)
Radnja se preduzima neovlašćeno – bez zakonskog ovlašćenja, protivno ili prekoračenjem ovlašćenja
Za drugi osnovni oblik (st.2):
- prikupljanje podataka o ličnosti građana protivno zakonu
- korišćenje podataka o ličnosti građana koji su protivno zakonu prikupljeni (ukoliko bi se protivno zakonu koristili podaci koji su prikupljeni u skladu sa zakonom- ne bi postojalo ovo krivično delo)
Za teži oblik (st. 3) – isto kao za st. 1:
Ukoliko službeno lice podatke koji se prikupljaju, obrađuju i koriste na osnovu zakona:
- pribavlja
- saopštava drugom ili
- upotrebljava u svrhu za koju nisu namenjeni
neovlašćeno (bez ili protivno ili prekoračenjem ovlašćenja)
Ukoliko službeno lice prikuplja podatke protivno zakonu ili nezakonito prikupljene podatke koristi – ne čini teži oblik krivičnog dela (jer teži oblik ne postoji ako službeno lice preduzima radnje iz st.2)
Važno:
Ustav proklamuje da je zabranjena i kažnjiva upotreba podataka o ličnosti izvan svrhe za koju su prikupljeni, u skladu sa zakonom, osim za potrebe vođenja krivičnog postupka ili zaštite bezbednosti Republike Srbije, na način predviđen zakonom
Drugim rečima, radi ostvarivanja ovih interesa, dozvoljeno je da se podaci koriste izvan svrhe za koju su prikupljeni, na način kako to
- za potrebe krivičnog postupka predviđa ZKP i Zakon o policiji
- za potrebe zaštite bezbednosti Republike Srbije predviđa Zakon o BIA i Zakon o VBA i VOA
Drugim rečima, samo službena lica policije, BIA, VBA i VOA imaju ovlašćenje da koriste podatke izvan svrhe za koju su prikupljeni, ali ako to čine protivno ili mimo ovlašćenja, mogu biti učinioci ovog krivičnog dela
Ustavom garantovana zaštita podataka o ličnosti (čl. 42 Ustava)
Podaci o ličnosti
U smislu Zakona o zaštiti podataka o ličnosti (čl. 4), “podatak o ličnosti” je svaki podatak koji se odnosi na fizičko lice
- čiji je identitet određen ili odrediv,
- neposredno ili posredno, posebno na osnovu oznake identiteta, kao što je ime i identifikacioni broj, podataka o lokaciji, identifikatora u elektronskim komunikacionim mrežama ili jednog, odnosno više obeležja njegovog fizičkog, fiziološkog, genetskog, mentalnog, ekonomskog, kulturnog i društvenog identiteta
Može se izvršiti samo s umišljajem (ne i iz nehata)
Ako je izvršilac bilo koje lice (st. 1 i 2):
- novčana kazna ili zatvor do 1 godine
Ako je izvršilac službeno lice (st. 3):
- zatvor do 3 godine
Ako je učinilac ne-službeno lice (za delo iz st.1 i 2):
- po privatnoj tužbi
- oštećeni je podnosi osnovnom sudu, prema pravilima o određivanju mesno nadležnog suda
Ako je učinilac službeno lice (za delo iz st. 3):
- po službenoj dužnosti (goni javni tužilac)
- podnosi se krivična prijava nadležnom javnom tužiocu:
- osnovnom javnom tužiocu, ili
- Tužiocu za visokotehnološki kriminal – ako je kao sredstvo izvršenja upotrebljen računar, računarski sistem, računarska mreža
ZAŠTITA PRAVA
Kako i od koga tražiti zaštitu prava, ako usled prekoračenja ili postupanja protivno ili mimo zakonom određenih ovlašćenja dođe do povrede prava?
Ustav u čl. 22 propisuje da svako ima
- pravo na sudsku zaštitu ako mu je povređeno ili uskraćeno neko ljudsko pravo, i
- pravo na uklanjanje posledica koje su povredom nastale
Građani imaju pravo da se obrate međunarodnim institucijama radi zaštite svojih sloboda i prava zajemčenih Ustavom.
Povreda nepovredivosti stana
Prekršajnopravna zaštita je isključena
- propisi kojima se uređuju ovlašćenja na ograničenje ovog prava ne sadrže kaznene odredbe
- ne može se podneti prekršajna prijava niti zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv službenog lica koje postupa bez ovlašćenja, mimo ili protivno ovlašćenju
- Protiv službenog lica mogla bi se podneti disciplinska prijava
- U krivičnom postupku u kom bi se dokazi nastali kao rezultat spornog pretresanja koristili kao dokaz, mogli bi da se koriste mehanizmi propisani ZKP (izdvajanje nezakonitog dokaza, prigovor, pravni lekovi)
- Zaštitnik građana štiti prava građana i kontroliše rad organa uprave, ali ne i rad sudova i javnih tužilaštava
- Njemu se građani mogu obratiti, tek pošto su prethodno iskoristili druge mehanizme zaštite
- U pogledu ovog prava, jedini mehanizam je krivičnopravna zaštita – podnošenje krivične prijave protiv službenog lica
Ustavna žalba podnosi se u skladu sa Zakonom o Ustavnom sudu protiv pojedinačnog akta, ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, ako lice smatra da mu se tim aktom, odnosno radnjom povređuje ili uskraćuje pravo na nepovredivost stana koje je garantovano Ustavom – ali, tek nakon što su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva protiv tog spornog akta ili radnje, ili je zakonom isključeno pravo na sudsku zaštitu prava.
Evropskom sudu za ljudska prava (ESLJP) može se obratiti svako lice koje smatra da mu je povređeno neko pravo koje garantuje Evropska konvencija o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda ili protokoli uz nju.
Povreda tajnosti pisama i drugih sredstava opštenja
Prekršajnopravna zaštita je isključena
- propisi kojima se uređuju ovlašćenja na ograničenje ovog prava ne sadrže kaznene odredbe
- ne može se podneti prekršajna prijava niti zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv službenog lica koje postupa bez ovlašćenja, mimo ili protivno ovlašćenju
- Protiv službenog lica koje postupa bez ovlašćenja, mimo ili protivno ovlašćenju mogla bi se podneti disciplinska prijava
- U krivičnom postupku u kom bi se dokazi nastali kao rezultat spornog pretresanja koristili kao dokaz, mogli bi da se koriste mehanizmi propisani ZKP (izdvajanje nezakonitog dokaza, pravni lekovi)
- Protiv službenog lica koje postupa bez ovlašćenja, mimo ili protivno ovlašćenju mogla bi se podneti krivična prijava za krivično delo
- povreda tajnosti pisma i drugih pošiljki (čl. 142 KZ)
- neovlašćeno prisluškivanje i snimanje (čl. 143 KZ)
- Zaštitnik građana štiti prava građana i kontroliše rad organa uprave, ali ne i rad sudova i javnih tužilaštava
- Njemu se građani mogu obratiti, tek pošto su prethodno iskoristili druge mehanizme zaštite
- U pogledu ovog prava, jedini mehanizam je krivičnopravna zaštita – podnošenje krivične prijave protiv službenog lica
Ustavna žalba podnosi se u skladu sa Zakonom o Ustavnom sudu protiv pojedinačnog akta, ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, ako lice smatra da mu se tim aktom, odnosno radnjom povređuje ili uskraćuje pravo nepovredivost tajnosti pisama i drugih sredstava opštenja koje je garantovano Ustavom – ali, tek nakon što su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva protiv tog spornog akta ili radnje, ili je zakonom isključeno pravo na sudsku zaštitu prava
Evropskom sudu za ljudska prava (ESLJP) može se obratiti svako lice koje smatra da mu je povređeno neko pravo koje garantuje Evropska konvencija o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda ili protokoli uz nju.
Povreda zaštite podataka o ličnosti
Upravnopravna zaštita podataka o ličnosti ostvaruje se prvenstveno pred Poverenikom u skladu sa ZZPL
Povereniku lice može da izjavi:
- pritužbu ukoliko smatra da je obrada podataka o ličnosti izvršena suprotno odredbama ZZPL (čl. 82)
- zahtev za ostvarivanje prava u vezi sa obradom podataka o ličnosti
- zahtev za ostvarivanje prava povodom izvršenog uvida
Protiv odluka Poverenika lice može da pokrene upravni spor pred upravnim sudom (čl. 83)
U vezi sa pritužbom – ako Poverenik
- u roku od 60 dana od dana podnošenja pritužbe ne postupi po pritužbi,
- ne obavesti vas o toku postupka koji vodi, rezultatima postupka, kao i o pravu da pokrenete sudski postupak
(“ćutanje uprave”)
Protiv drugih odluka Poverenika:
- u roku od 30 dana od dana prijema odluke
Građanskopravna zaštita se ostvaruje pred sudom, u parničnom postupku – nevezano za postupak pred Poverenikom i uporedo s njim.
Lice koje smatra da mu je povređeno pravo propisano ZZPL, može da podnese tužbu za zaštitu podataka o ličnosti.
Prekršajnopravna zaštita prava ostvaruje se u prekršajnom postupku – nevezano za postupak pred Poverenikom i uporedo s njim.
Zaštita se ostvaruje podnošenjem zahteva za pokretanje prekršajnog postupka pred prekršajnim sudom u skladu sa Zakonom o prekršajima, ako lice smatra da je rukovalac/obrađivač prekršio pravila iz ZZPL.
Kako i kome podneti zahtev za pokretanje prekršajnog postupka?>>
Protiv službenog lica koje postupa bez ovlašćenja, mimo ili protivno ovlašćenju mogla bi se podneti krivična prijava za krivično delo neovlašćeno prikupljanje ličnih podataka (čl. 146 KZ)
- Zaštitnik građana štiti prava građana i kontroliše rad organa uprave, ali ne i rad sudova i javnih tužilaštava
- Njemu se građani mogu obratiti, tek pošto su prethodno iskoristili druge mehanizme zaštite
- U pogledu ovog prava, prethodni mehanizmi su gore opisani
Ustavna žalba podnosi se u skladu sa Zakonom o Ustavnom sudu protiv pojedinačnog akta, ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, ako lice smatra da mu se tim aktom, odnosno radnjom povređuje ili uskraćuje pravo na zaštitu podataka o ličnosti koje je garantovano Ustavom – ali, tek nakon što su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva protiv tog spornog akta ili radnje, ili je zakonom isključeno pravo na sudsku zaštitu prava
Evropskom sudu za ljudska prava (ESLJP) može se obratiti svako lice koje smatra da mu je povređeno neko pravo koje garantuje Evropska konvencija o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda ili protokoli uz nju.